Улазим у Мађарску опет преко Бачког Брега, последњи пут. Мислим да сам помогао Илешу колико сам могао. Овог пута је око преноса фајлова за псионорг тамо амо. Спомиње се код у .opl фајловима, мислим да је овог пута било очитавање водомера.
Што је у ствари смешно, јер је Софтекс имао то исто, али како су се разишли, више је волео да пише и продаје соло.
Првог децембра сам почео да радим таксисте. Направио почетне фајлове, метаподатке итд. До дванаестог сам већ имао већину маски. Ту негде, вероватно ових дана, смо Брља и ја отишли у Нови Сад до Бате Кршића да му то покажемо а он нама како ради снимање разговора, а онда (други одлазак?) и до муштерије, што је било једно од бар пет таксистичких удружења тада. Радили су из хотелске собе, тамо им је био рачунар и предајник, тамо су седеле диспечерке. Сви разговори су се снимали у његову апликацију, све вожње (би требало да су) се бележиле у моју. Водио сам и чланарине, кад коме истиче, имао не само списак улица (брзо претражив на catal6.prg) него и која се са којом сече а која не (јер је умело да се деси да им муштерија наведе безвезну адресу, на углу двеју улица из разних крајева града).
Упоредо смо нас двојица имали још понеку тезгу, углавном разноразни ситниш и ту и тамо понеку бившу муштерију ДБА која није имала да плати редовно преко жиро рачуна, јер би био у блокади, али се некако гурало, и која стотина марона би се нашла и за нас. На том списку се некако нашао и јадни ТИК, где су једва састављали крај са крајем, али се нису дали, налазили су се послови, правиле се паре, некако се мамуљало да се преживи. Наравно, ми смо некако увек били последњи на списку за исплату, ал' сам ипак одлазио да им чачнем понешто, већ и због Василије, која је тамо и даље била шеф књиговодства, али успут радила и приватно, за књиговође ће се увек наћи тезга.
Но, дотерало је и дотле да ми је прошли пут рекла да немају да ми плате. Реко не треба паре, дајте овај сто. Који сто? Овај на ком сад седим. Важи. Е, сад је опет требало нешто, реко може, чим ви испуните своје обећање. Какво обећање? Па... онај сто. За пола сата су дошла два момка са камионетом и унела сто, чак су га ставили где сам рекао. Ево и сад пишем за тим столом, то је неуништиво. Те смо организовали премештање намештаја, регал више није био уз зид од спаваће собе, него уз онај најдужи зид, а мој сто је био боком уз зид где је био регал. Истина, требало је доста кабла за модем, а и за струју је био потребан добар продужни, ал' овде нисам никоме сметао. Иза леђа су ми била врата за спаваћу и дечију собу, ал' не марим, није ми сметало.
(Хм, овај положај стола спомињем још почетком септембра... те је ово могло бити још пролетос)
6-XII-2013 - 16-VII-2026