Идем кући сам, јер сам хтео да стигнем за 19., кад пада св Никола, наша кућна слава. Нема везе што смо неверници, то је породично славље, а ја као гастарбајтер имам тим више разлога да се сви окупимо око трпезе.
Стопирам, јер ова двојица остају недељу дуже да после не долазе за њихов божић (мада знам да нису верници, нарочито не Јози као дипломирани марксиста). Одем бусом до Делкута врло рано изјутра, знам да је дан кратак а јужни крај Геменца је подалеко и нема доброг места за стопирање. Тамо сам доста брзо ухватио неког до гране, и можда сам могао са истим типом и преко, али чекало се баш дуго, брже је да пређем пешке.
На самој грани нисам ни покушавао, граничари гледају попреко, па пређем 200м до Бачког Брега, отприлике до места где уз друм продају свашта (крстове, слике босанских генерала, шајкаче, чутуре са ракијом, народњаке на цедејима...) и нађем место. Следећи ме одвезе до Колута или скроз до Бездана, где сам онда ухватио следећег до Сомбора, можда већ око 14:00. Пробао сам да стопирам даље, али сунце под лошим углом, ем ме не виде ем слабо ко и иде на ту страну. Бензина нема, шверцери се богате, нико се баш ни не вози. Те узмем бус.
У бусу слатко заспим, и скроз се забуним. Чујем радио, и то изгледа неки званични државни, и чудим се како ни реч не капирам. Јер сам га слушао на мађарском, а био је на српском...
Тог дана је, игром случаја, потписан Дејтонски споразум, завршио се рат у Босни и Херцеговини, дигнуте нам санкције. Што ће значити да ово лудило са шверцом бензина престаје.
Пре четири дана сам се последњи пут улоговао на стари сезам, из фирме. Знам да је то међународни позив, ал' кад погледам колико остали зивкају кући, ово није ништа, позив је аутоматизован, ко га шиша.
Успели су да инсталишу неки стандардни софтвер за бебеесове и у њега увуку старе поруке, али је у збиру било теже за коришћење него она кућна апликација коју је ЗЖ написао, па однео кад су он и дејран направили СезамПро и однели своје пинтле. Остало је да неко други буде шеф старог сезама (сада званог СезамНет). Такође је и свака екипа имала свој рачунарски часопис - ова двојица Писи Прес (да скроз на енглеском), а у старом је као глодур остао... Стинге.
Елем, тек децембра 2025. се разјаснило (в. 29-XI-2025.) шта је било. Вели тада Стинге,
Ух, тек сад приметих ову конверзацију. Да, луда времена беху, ових дана је баш 30 година од тада. Драгишу су довукли она двојица Чачана, потпомогнути ЗМалијем и сва је лепо било до момента када смо ставили њихов софтвер у функцију уместо дотадашњег Сезамовог – почели су врло безобразно да мењају договор, ваљда мислећи да су нашли па зашли и да сад морам да се ослоним на њих.
Вероватно ти је прво чуђење било „Connected 14400“ још на старом софтверу ;) Не сећам се ко ми је дојавио да ЗЗ и ДејанР планирају одлазак, сећам се паничног јурења по граду за 20 модема и убацивања једног по једног са инит стрингом срозаним на 2400 (за то време на телефонској линији накачен краткоспојен женски конектор РЈ 11, како би давао заузеће). А онда ЗЗ-ов циркулар, ја спавао у редакцији тих дана чекајући га… трчи од машине до машине, дижи инит стринг, ресетуј… Нико му није прочитао маил првих пар сати, сви вриштали од одушевљења брзином :)
На то се надовеже Шкрба
Кад је пукао тај први покушај, сећам се да је онај Лазар из Чачка, како му беше усернаме, некако дошао до мог кућног телефона, па ме звао неколико пута у вечерњим сатима. Из неког само њему знаног разлога, мислио је да ја могу да утичем на Стингета како би Драгишин софтвер остао у игри. Детаља се више и не сећам, јер то је мени било пре тачно пола живота, осим само једног: последњи пут ме је назвао после 23:00, плачним гласом и уз панику која је деловала као да ће се нешто крајње страшно десити. Када сам му тад рекао да је сад било доста, да реално немам појма какви су ту аранжмани уопште прављени, па не могу ни да се петљам у било који статус, те да умољевам да престане да ме зивка у касним вечерњим сатима (или било кад), био је убеђен да га лажем, што је мени био окидач да му де фацто треснем слушалицу без даље расправе (додуше, уз формално „лаку ноћ“).
Надовезује се Злотвор:
А други Чачанин је био алкос.
Имали су њих двојица до скора програмерску фирму у Чачку, ал чух да су им се путеви разишли.
5-XII-2013 - 9-XII-2025