Кад сам био клинац, нису се носили шешири. То је било за капиталисте. Нормалан свет је зими носио шубаре. И ја сам имао једну, почетком основне.
А имали смо фабрику шешира у граду. Предратну још, и правила је шешире - ма и Тито их је носио, ал' он је био кицош. Озбиљан свет је носио беретке, из исте фабрике (била је још једна у Вршцу, правила само беретке, носила их морнаричка пешадија па је требало доста). ал натакли би их, не би носили нахеро.
Слабо се кога сећам да је то носио - ено, муж тетка Тејин (ал' он је био међу шачицом ћелавих што сам знао), и мој деда, ал' то је већ био прост сељачки шешир, скоро без облика. Имао је и сламнати и излазни за недељу. Његов брат је већ имао и бољих шешира. И сељаци, овде по Банату, и даље често носе шешире, ал' то углавном нешто са ужим ободом и више за њиву него за улицу. Можда је и до тога, да се шешир сматрао за нешто што носе сељаци, па се онда по граду носе беретке или ништа.
У овом веку се то није много променило. Још их носи неки ситан проценат (па и ја, имао сам један деведесетих, и два од 2010, све из те фабрике). Откако су фабрику приклали, а нема интересовања ни за увоз, ваљан шешир је постао луксуз, реткост која ће да кошта. Чуо сам да су неки откупили нешто машина и кренули са производњом, мада ништа од тога још нисам видео.
31-XII-2008 - 26-I-2025