08-IV-1994.

Пичвајз у ДБА напредује. Недавно смо и гласали о поверењу, где је Сале био толико самоуверен, да је замало изгубио са 5:7, у ствари још горе кад се преброје деонице, али се у последњем тренутку обазро, снимио ситуацију и гласао за себе. Да је гласање било тајно...

Баш сам пиздео на целу ситуацију. Запослио је своју жену и жене ове тројице, и још био зачуђен што нисам лојалан. Па јеботе оних 1300 марака је онолико испод мог стварног удела у фирми, то ти је јасно. А што твоја жена греје дупе у фирми док ја бар два дана у недељи идем у три пизде стринине на терен и враћам се у нека недоба за исте паре које и она добија, и шта, треба да сам срећан?

Те сам сложио отворено писмо, постављајући управном одбору а и скупштини питање откуд директору овлашћење да мења темељну концепцију фирме, да је од "најбоље екипе у граду" преиначи у "породичну фирму" (ма зајеби наводнике, све је то управо тако). Одштампао сам га (на фирмином штампачу, дакако, 6% је моје), за скупштину, и поделио свима као материјал за следећу седницу.

До скупштине је већ било сређено - ове три су већ заселе на своја радна места, Грги добио зајам да купи кола (хм, значи оно са тојотама је пукло и пре него што је стигло до њега), и сматрао је да већ има већину. Та је скупштина била врло опасна по живце, и завршила се уз његову тесну већину. Било ми је време да дижем сидро, нема везе што сам суоснивач и сувласник и што ми је пет година отишло у изградњу овога. Онај тихи пројекат што смо Болди и ја покренули са стране је био још доста далеко од употребљивог.

Био је један добар тренутак на састанку:

Брата: како можеш ти, Болди, да идеш около и да ме иза мојих леђа оговараш како сам застарео?

Болди: па не могу свуда да те водим са собом, али ево поновићу ти у лице да чујеш из прве руке. Колико пута си рекао да нећеш да учиш фокс 2.0, теби је доста стари фоксплус?

Зачин у овој чорби је што ни Болди ни Рале већ месецима не раде ту, али с пуним правом учествују на скупштини, деоничари су. Како Рале рече два-три пута, "прошао ме стомак". Јер се за изразито подле и љигаве ствари говорило "за то треба стомак" или "немам стомака за то".

Мислим да сам опет имао некакву машину код куће, и да је то већ била мало трајнија, није се одавно десило да дођу из фирме по њу јер је продата. Тако сам имао и копије мање више свих апликација из фирме, или бар оних на којима сам радио (а избројао сам око сто комада - не различитих апликација, него парова апликација-муштерија), па сам у фирми урадио бекап података у Кости и однео га кући. Пошто је један од података у табели било и време, повадио сам, бар за то време колико сам куцао податке у њега, што је ваљда било од новембра 1992. на овамо, колико сам сати радио после 15:00 (радно време нам је званично почињало у 7). Сабрао сам своје прековремене сате, и добио неколико стотина. Више се ни не сећам колико, више од 200 и мање од 600, бемлига. Сличан рачун сам изводио и за време проведено на стражи у војсци и исто добио неку сличну бројку, побрка се то.

Прц је био у томе што код нас није постојало прековремено, јер то званично радно време је значило само да „ако неко наиђе ван тог времена, има шансе да пољуби врата“, а докле ћемо ми да радимо, то нико не зна. Сале је имао филозофију да сви „доприносимо колико можемо, а плаћени смо колико фирма може“, што се у пракси сводило на фиксну плату, при чему су сви програмери имали отприлике исто, само он и Болди као некакви директори, су имали 30% односно 20% више (или је било 20 и 15, бемлига). Што је значило да оне три госпође, које су упркос немању појма биле рангиране као програмери, добијају исто као и ми што проводимо толико сати на терену. Што ће рећи да три породице (сад већ и четири, мислим да је већ и Фефијеву жену запослио, ал' она је бар имала неког појма, радила је годинама као систем аналитичар у Комбинатовом ЕРЦу) вуку осам плата, а нас шесторо (оопс... четворо - Рале и Градек одоше) по једну.

Филм ми је већ био пукао, само сам чекао тренутак и излаз.

Током све те фрке, он запосли и Борчета, пре две-три недеље. Истина, оправдао је своју плату, немам примедби, добио је зајебан проблем да ради и добро га је и решавао.


Спомиње се: Александар Расков (Сале), Болдижар Барваи (Болди), Брата Аврамов, Градинка Перетић (Градек), ДБА, ерц, комбинат, Коста, Малиша Борковски (Борче), Раде Перетић (Рале), Ференц Герег (Грги), Ференц Фаркаш (Фефи), фокс, на енглеском

24-V-2013 - 16-V-2026