Поподне сам се поздравио са својим девојкама и отишао на бусодром. У Београду сам прво узео карту за спаваћа кола до Загреба, а онда кренуо да нешто поједем. За сваки случај, кренуо сам мало раније. Не стиже се на савезни квиз а да се не уме са превозом. Воз ми је полазио око 22:00 и стизао око 6:30.
Појео сам ваљда нешто с ногу, у лепињи, и сео на мало боље место негде у Балканској, ваљда неки хотел, да попијем један шприцер. Задесило се да сам седео за столом са неким студентима из Источне Немачке, који студирају у Темишвару*. Имају кола, која би морали да увезу и региструју у Румунији, и да плате поприличну царину, осим ако кола свака два месеца пређу границу. Зато дођу у Београд, да се мало зезају.
После два пића, мислим да је била кафа и два шприцера, сам сишао до станице и укрцао се на воз. Лежај је одличан, ујутро сам се осећао сасвим свеж.
----
* ту ми паде на ум да Румуни то зову Тимишоара (Timişoara), Мађари Темешвар (Temesvár), а зове се по реци коју ми зовемо Тамиш (мада кроз њега протиче друга река) - што онда није Тамишвар него Темишвар? Е, историјо.
И после сам нашао. Тамиш јесте некад туда протицао, али су нешто прекопавали, скретали реке, па сад заобилази град, а кроз њега протиче Бегеј.