Последњи дан одмора у Будимпешти. Пазарили смо којешта, јер нам је Грег оставио подебео свежањ сувишних форинт. Отишли смо до ОТП банке да подигнемо шта се накупило долара (око две киле, што смо мислили да је огромно). Ту је близу и посластичарница Жербо*, па смо сат ипо седели уз воћну салату, сладолед и веома добро тамно пиво, кућна марка.
Поподне смо купили мајице, кофере (наши су били никакви, неки чак од картона), вероватно и понеки кишобран јер је почела киша. И будилник. Да не закаснимо на авион.
Увече смо опет отишли на вечеру у оближњи ресторан, овог пута сами. Неки руски морнар се убијао за шанком, само чудо га је држало за барску столицу. Наручили смо нешто боље, кад већ имамо толики вишак форинти. Седели смо на тераси, с погледом преко на Пешту. Било је већ хладњикаво, али су нам донели две гасне грејалице, стубне, где је горионик негде горе, а сија топлоту наниже, рефлектором. Први пут то видим.
Чак смо и дали масну напојницу, што никад раније нисам радио. Лова је донекле променила расположење.
А онда смо се вратили у собе и спаковали све. Чак сам се и обријао - комплетом који је био међу стварима што је Грег добио од своје авиокомпаније на име извињења због кашњења негде. Касније сам се налетео авиона, ал' ме никад нису частили, чак ни оне танке путне торбе што нам је касније дао, и њих је тако добио, вероватно зато што сам сваки пут летео са другом фирмом и нисам пазио да скупљам те честе миље.
Навили смо будилник на 4:00 и легли.
----
* двадесет година касније, сви се претварају да никад није писало Zserbó, одувек је било Gerbeaud. Аха, па да, како да не. Ево и сад налазим рецепте за zserbó szelet (некакав ситан колач). Наравно, Ђуђа је и то успела погрешно да запамти, код ње су то биле „жеберо коцке“.
5-IV-2020 - 14-VII-2026