15-VIII-1991.
Датум је отприлике, знам да је било лето. У ДБА смо разматрали да ли да ухватимо да продајемо Манесманове штампаче, који су нам деловали штогод сумњиво. Јер, једно је дл2400, то знаш да је товарни коњ који може да се поправља до у бесвест и вероватно и да надживи три рачунара. Ово... је деловало као много килавија пластика, било је сувише крхко и лагахно. Те сам се подухватио да то тестирам, код куће.
Испало је да је штампач право мало магаре, тај прдавац је изгледа имао четвртасте иглице и давао баш добар отисак, а кињио сам га и гњавио, давао му да штампа свашта. Чак сам узео и неки шири испис из јеловника које смо штанцовали из неке верзије Дијете, згужено уским фонтом у тих 132 знака по реду на папир А4 (а умели смо и на трапезу и троструки салто, акробације су биле специјалитет куће). Проблем је био што нисам имао кад да средим слова, штампач је наводно подржавао шћђ али не у јуски распореду...
Однесе она то одштампано свом професору на специјализацији, а овај не зна за шта да се ухвати, ето долази нека специјализантица са нечим рађеним на рачунару (!), шта ја сад да се ухватим... И нађе за шта ће, за тај јуски. На неком месту списку састојака се нађе и шећер, који наравно уместо „šećer“ испадне „{e}er“, и он то мртав ладан прочита као целер. „Шта ће овде целер, ово је којешта“. Изеш Сосо посо.
Друга ствар коју се сећам да сам одштампао је неколико фотки и којечега, што смо чиодама закачили за онај итисон полепљен по зидовима у кујни. У том буџаку ионако нико не седи, у ствари су обе столице у њима биле магарци, још из времена кад је на десној био магнетофон тракаш за спектрума. Сад је ту најчешће стајао атарист; кад бих донео рачунар из фирме, тај већ није могао да стане у кујну ама баш нигде, то је морало у собу на писаћи сто.
Главни је био овај цртеж из Алана Форда, где Број 1 тапка Боба Рока по глави. Истина, ово није она прва серија, која је држала ваљда првих седамдесетак епизода, него је већ 91. где се и нови цртач прилично уштосио. Није баш скроз, ал' довољно добро.
И деси се, неколико месеци касније, да је Нина нешто лупила, а Го крене да је тапка тако по глави. Каже она „не ваља, треба брже“. „Откуд знаш да треба брже?“. „Па види се на слици“.
Јер ето и деци је јасно како је стрип управо та уметност која цртежом исказује време, покрет и брзину. Развио је свој језик, који је некако свима јасан.
Отад је било још тапкања по глави, али с тим да тапкач обавезно пита тапканог „јел' треба брже“. То је одмах постало део породичног фолклора.
Спомиње се: Алан Форд, атариСТ, Горана Средљевић (Го), ДБА, дијета, ДЛ2400, јуски, Невена Средљевић (Нина), расејани, Спектрум, на енглеском
27-II-2026 - 16-V-2026