Била је већ некаква инфлација, у ствари није никад ни престајала, а држава се трудила да то држи на уздама, некаквим полумерама. С једне стране је гледала да заштити владајућу класу, радничку, од напада на стандард, а с друге стране није смела да иоле озбиљно наступи против нападача, јер су нападачи били самоуправна предузећа, којима су управљали и од којих су живели исти ти радници. Јер, тржиште... Наравно, радници на власти у држави и на власти у предузећима нису били ти исти, имали су своје интересе.
Једна од таквих полумера је било замрзавање цена, пре свега основних потрепштина, хране, енергије, превоза. Идата је уредба или донет чак закон, и наравно да су сви одмах кренули да га читају и у њему налазе рупе. Главна рупа се звала „нов производ“. И није то урадио само Бек, сви прерађивачи меса из других Комбината су кренули са тим, напросто су престали да праве кобасице и саламе по старим рецептима и кренули са новим. Гледали су да свима буде јасно шта је шта, па су нови називи јако личили на старе. Тако је салама која је заменила тиролску сад била алпска, изгледала скроз исто и имала прилично исти укус. Сировине у њој су биле нешто мало нижег квалитета, одакле је следило да је алпска скупља од тиролске, ал' тиролска се више не производи. Исто је бачка замењена новосадском, шункарица стишњеном шунком (не стиснутом!), дебрецина, крањска скроз нестале и замењене ко зна чим.
Пишем ово јер са данас тога нико не сећа, у два пива да сви мисле да су алпска, новосадска и стишњена рецепти од пре сто година. Е, па нису.
Виршле су се некако провукле, и даље се зову виршле (и ама нико их никад није за озбиљно звао хреновкама*, то је био назив за преводиоце стрипова), а сировински састав је... ни налик, сестро. Око паштете је било мало повуци-потегни, ваљда се више није звала тек тако него сад „јетрена паштета“, као да и досад није била од џигерице. Ал' ту их је после кренула карта кад су направили паковање за отприлике две кришке хлеба, бајаги лименку од мало јаче фолије, само 42 грама. Тзв. ђачка, та је била баш популарна.
Ту негде, ових година, сам сконтао да, ако се кола праве тако да се предњи део згужва и ту потроши енергију ударца, хм, мора да тако нешто мора да се догађа и кад се куца барено јаје. И кренуо да експериментишем са разбијањем јајета о чело. И био сам у праву - ако не лупим довољно јако, боли. Ако се јаје разбије, не боли ништа, енергија оде на крцкање љуске. Па сам то радио неколико година, да забавим друштво. После ме прошло, ваљда ми дојадило.
----
* немам појма зашто 'хреновке', то се увек јело са сенфом, чак и кад сенфа још није било у продаји; улични продавци су свеједно имали сенфа. Рена је увек било, ал' се никад није јео са виршлама, рен иде са буткицама (тад још званим коленице) или пихтијама.
14-XI-2025 - 18-V-2026