До датума сам дошао методом елиминације... Јер, знам да је био први мај, да је била нека ситна деведесета година, и да сам узео црвеног југа из фирме, тада још прилично новог и у добром стању. Ово никако није било претходне године, јер је тада по други пут био велики дернек ДБА код ћалета у винограду. Већ 1992. нема теорије да смо игде ишли за празник, а 1993. је уранак (касније око подне...) био код Салета на башти на Тиси. Дакле мора да је било сад.
Потрпали смо Ому и децу у југа и правац Фрушка Гора. Прошетали се тамо, немам појма ни колико смо остали ни шта смо радили, ово је било ето да деца мало виде. Нисмо нигде свраћали ни да нешто поједемо ни попијемо, криза је већ довољно ударила да се нисмо баш осећали лагодно - шта ако испадне скупље него што смо мислили. Из истог разлога нема ни фотки, напросто овог месеца нисам ни турао филма у Практику, треба кров да се ради.
Још једна ствар је нестала отприлике сада, и некако није успела баш ни да се врати. Кућне посете. Јер ако неког позовеш, тај ће највероватније да се извади на „немам времена“, „јао у гужви сам, не знам где ми је глава“ и томе слично, а стваран разлог је што би онда требало и они нас после да зову, а шта да изнесу на сто. Сви смо већ танко пишали, не знајући колико ће то ускоро бити још горе. Тако да су се ту сви, без неког договора, прећутно споразумели да се не посећујемо, да не завирујемо једни другима у то како живимо.
9-XII-2024 - 19-X-2025