За ово у ствари не знам кад се десило, могло би бити било којег јесењег или раног пролећног месеца, по умерено хладном времену, са облацима и без сенки. Она се нешто сећа да смо још били код мојих, а можда смо се већ и преселили. Имали смо неке паре, неких 1000 марака колико се она сећа, што би требало да је почетак 1992. (одатле смо платили малтерисање и после и плочице) ал' тад је већ била високо трудна; свакако није луда 1993. нити мој мађарски период, можда је био октобар 1992. а можда је и сад, јер се јако добро сећам у каквом је стању био кафени.
Елем, њу су спопали неки торбари на главном сокаку, као нешто анкетирају а виде да је држећа госпође која изгледа натпросечно (можда је имала онај државни кожни мантил на себи? Није битно, и у гардероби своје израде је исто добро изгледала), па су је испитали ово оно, а докторица, муж програмер, можда ћете бити заинтересовани за тајм шеринг, Палма де Мајорка за почетак али можете да се мењате за разна друга места... предавање је у Новом Саду у суботу у 13:00. На шта смо и отишли, занимало ме на шта личи та врста маркетинга, а и да видим на шта сад личи хотел Парк. Био сам тамо више пута, увек неким послом - тамо су неки још маја 1989. били заинтересовани као за сарадњу са ДБА а у ствари хтели да нас испипају па да виде да ли да нас купе или чекају да пропаднемо; тамо је прорадио ТаксиСис јер је изгледа хотел више соба издавао за канцеларије него за ноћење; тамо сам ишао и на нека предавања из, ваљда, мрежа, и први пут доживео та сумрачна стања кад све чујем и све нешто успут сањам и то ми се нешто брка. Онда сам укапирао да је то једна од тих нових зграда где се прозори не отварају, него ће то све клима да среди... осим што климу нису укључивали, то је била права душегупка, мантало ми се од мањка кисеоника. Хотел се испрва налазио у Гробљанској улици, ал' је ту Тито ишао на последњи дочек па није ред, него је прекрштена у улицу Новосадског Сајма (нипошто Сајамску, придеви некако нису кошер а генитив увек пролази и делује званичније).
А та презентација... Ма, сто фора за подилажење публици, „летовање какво заслужујете“ - а што га досад нисте остварили је историјска неправда, ту смо да помогнемо да се исправи, бла бла бла. Наравно, чим се тема приближи лови, колико би то коштало, ту се одједном све замагли и пређе на следећу дивоту коју вам тајм шеринг пружа. Наравно, бар пола сата је отишло на објашњавање шта је уопште тајм шеринг и на коју фору то све ради.
Кад је то прошло, изненађење дана, да упишемо презимена на цедуље, па ће они да извуку срећног добитника бесплатног летовања, седам дана на Палма де Мајорци за две особе. И извуку баш нас, што ми се није чинило баш случајним, некако смо им деловали погодни за... шта су већ имали на уму. Не знам шта су очекивали, ал' нас у том тренутку пас није имао за шта да уједе, а кад су нам, насамо већ тада, објаснили да је у ствари бесплатно само преноћиште, за остало да се снађемо - визе, превоз, иће пиће и шта већ кошта штагод да тамо није џабе (а вероватно ништа није џабе)... Хвала лепо. Извукли смо се неким уопштеним фразама, недовршена кућа, деца, а и ја не могу да оставим тек основану фирму на целу недељу, бла бла бла...
Море, да имам пара за то, чак и уз бесплатно преноћиште, не бих терао тај распад од ћалетовог кафеног, него бих купио нешто поузданије. Оно, није нас никад оставио на друму, али овог пута сам се прибојавао баш. Под испред задњег десног точка је био штогод натруо, и тај је точак имао више слободе него што треба, знао сам тачно колико ће да заноси дупетом удесно кад год кочим. А то што је новосадски пут био као некакава железничка улица - бетонске плоче са битуменом заливаним спојевима, па као да се вози по шинама, сваки час осетиш како точкови прелазе преко спојева - је пружало осећај као да ће тај точак сваки час да отпадне. Срећом, није, а убрзо смо то и нашли неког да нам завари. Тип се чудом чудио на чему се то уопште држало.
30-XI-2024 - 23-I-2026