(Или је ово било можда наредне године?... некако ми је вероватнија ова)
ДБА извео себе на ручак у каштел, поради осмог марта. Цвеће дамама - не само за Нену и Милку, него и за наше жене. Ништа баш тако велико за памћење, осим што је Болди изигравао великог џегера и оњушио вино које су нам донели, вратио назад и тражио боље.
Оно, вероватно је њему и било боље, имало је све што је у књигама писало да треба да има, биће од њега једног дана каонесер, али је имало и једну компоненту због које сам начисто одустао после једва пола чаше. То је мирисало некако оштро, а врло брзо сам се сетио где сам осетио тај мирис... У продавници тепиха. Кад у толико кубних метара имаш неколико стотина квадрата новог тепиха, још непроветреног, ту се осећају све те хемикалије коришћене за припрему влакна... И шта, то је сад добро вино? Нека се носи та ваша ученост, враћам се пиву.
И опет сам успео нешто да урадим, бар мало, цртао сам (или доцртавао) маске за фактуру и интерну фактуру за робно за производњу (оно за трговину је већ нешто десето, мада се у ствари разликују само по улазу, је ли из производње или набавке). Те интерне фактуре су наслеђене из времена оура, ту су комшије унутар веће организације наплаћивале једни другима шта су већ имале, полупроизвод или услугу, што кинте није видело, није ту ништа пролазило кроз некакав жиро рачун, него је служило ваљда код обрачуна прихода или тако нечега, да се зна ко коси ко воду носи.
Сутрадан видим да сам већ имао некакав indexs.prg... не верујем да је већ био изгенерисан ни да је правио индексе од почетка... ма не, то је нешто прегажено копијом исписа из командне линије - тадашњи мфоксПлус још није имао ни прозоре, само тачку као промпт, куцала се линија по линију. Врло ограничено, а опет десет пута моћније од било чега са чим сам досад радио. Чудо. Апликација у којој сам се налазио је још увек она за очитавање гаса (в. 22-VI-1989.), с тим што је то већ била више зајебанција, неће од тога бити ништа, него сам у томе испробавао форе из генератора, колико да не измишљам неку безвезну апликацију да бих се на њој играо. Ту сам испробавао pmenu.prg, zmenu.prg, које су из табеле у којој је био мени, извлачиле извештај о томе шта има унутра, узупчен по нивоима, с тим што је овај други мало чачкао и по генераторовим табелама за маске, па кад би се из менија позивала нека од њих (позивао се unosc.prg, тј неки његов предак, а назив маске му параметар), он би исписао и валидације за поља, где их је већ било.
Е сад зашто indexs.prg а не index.prg... то је из Алана Форда, кад у неком тренутку Грумф треба да изиграва таксисту, и направи нека кола да као личе, и горе напише „TAXSY“...
Занимљиво ми је како смо у дневном речнику имали неколико назива који су или погрешни или пак бољи него у енглеском, како који. Табелу смо звали база, за шта су криви они из Ештон-Тејта, који су за наствак узели 'dbf' - database file. Што није скроз погрешно, то је фајл који припада бази података, али ту базе није ни било, то су само појединачне табеле у једним фајловима, индекси у другим, а ништа ту није било повезано осим кодом. Морало се добро водити рачуна да се табела не отвара са индексом који није њен...
Оно што се у остатку света зове форма, ми смо звали маска (за унос), што у ствари постоји и у енглеском, али значи нешто десето. Тамо је то образац за унос за појединачно поље, са нпр. назначеним бројем децимала лево и десно од зареза, или за унос датума, са раздвојеним деловима за дан, месец и годину. Реч 'образац', која би била боља (јер реч 'форма' код нас пре свега значи облик, па онда и било који формални опис поступка, или прописани начин) јер значи управо формулар (који пак никад није садржавао формуле...), никад није заживела. Користила би се ту и тамо и било је јасно шта значи, ал' већ сутра би неко рекао маска.
Фајл се дуго звао датотека, па и данас (2024.) реч није нестала, а смислио ју је др Парезановић, из чије смо књиге учили Фортран давне 1976. (а књига је могла бити тада већ десет година стара). Ето њему споменика где му се није надао.
Ред у табели се звао, и још увек се зове, слог. Аналогно штампарском слогу, то се примило и нико не покушава да подметне рекорд, јер се и рекорд примио али само у спортском значењу („светски рекорд“) а никад као запис, грамофонска плоча или шта већ може још да значи. Колона се, међутим, не зове стубац.
Табеле делимо на прометне и матичне, што је управо много тачније од енглеског „transactional“ и „lookup“. Јер ту уопште не мора бити некакве трансакције, никакве паре не морају да мењају џеп, чак ништа материјално не мора да се ствара или премешта - нпр табела праћења температуре, водостаја, простих бројева... А у те матичне табеле може да се не завирује никад, или пак и оне могу да учествују у промету. Све ми се чини да су у енглеском добиле имена из неког уског скупа примена, а онда имена има да важе и у осталим случајевима.
21-X-2024 - 11-XI-2025