15-I-2003.
Нашао видео картицу на иБеју за 20$, са трошковима 30, требаће за Ленину машину.
За новака смо однели деци у Ричмонд последње сарме за 2002. и покупили судове од претходних пута. баш је пљуштало, прави летњи пљусак, осим што није хтео да се истутњи за пет минута него је тамбурао цело преподне. Прву трећину пута нисам могао да возим брже од 80 (тј овдашњих 50). До Ричмонда скоро суво. Онда у повратку опет влажан коловоз ближе граду, а киша је још само помало прскала. Зачудо, успели смо тамо да се паркирамо испред врата (други пут у историји), сва се раја разишла којегде.
За сам дочек смо седели са Леном, гледали Црну Гују и играли канасту. Колико год да јој иде кад се игра удвоје, толико јој фали осећај за карту кад се игра утроје, а ни мени нешто није ишло... тако да смо га нас двоје оладили у обе партије (једна незавршена од пар дана пре тога). За вечеру, царски сендвичи. Попили смо по чашу неког мож-да-прође калифорнијског вина из кесе. Шмекери продају вино у кутијама, а у кутији је жешћа најлон кеса са славином при дну. Подереш кутију тамо где дође славина, подметнеш чашу и пичи. Јефтиније од пива :).
И онда... Опет без посла. Треба лептоп да јој вратим, да га прода, да се извади, у були је. Од еМПаба слаба вајда, опет их ухватила реорганизација, а нама подизвођачима шупаљ нос до очију док се они не среде. Мрка капа.
Но, имам сад форе - успели смо да уштедимо па сам јуче сербез исписао чекове за Нинину школарину (само 60%, остало части она дотација што је добила у средњој школи) и њихову кирију, плус што ладно имам за нашу кирију, а и од Брекс ме још чека тронедељна плата. Она није баш банкротирала, ал' мало фали. Но, да позавршавам ово што још имам за њу, па да кренем у нове радне победе. Сад имам препоруке од врхунских глава у занату, познатији сам него пре годину и четврт, имам и нешто залеђине, а и ова информатичка индустрија се нешто придиже. Некако се слабо једим, више нам дође жао ње.
Седмог, објашњавам ћалету како то да је Марла удата, а онда напишем да је у Ричмонду била са дечком... Ех. Мислим да је платила неких 200 долара да добије папир да је удата. С тим што такве случајеве обично проверавају прве две године, или се бар прича да их проверавају.
Иако сам незапослен, није много битно, посао са Геријем је кренуо добро. Можда мојих 40$ на сат и није много, али плаћа брзо, преко ПејПела, некад и за само пар сати. Не фактуришем у некаквим правилним размацима, него кад завршим неки већи комад и он се увери да тај комад ради. Након осам година петљања са медицином, најзад радим рокенрол - таква је тематика података. Но, о подацима нећу да говорим, јер то је као докторска тајна, све што сазнам из њих остаје између њега и мене. Што се дизајна стране тиче, прихватио је моје боје... Е најзад да се отарасим тог сивила. Рокенрол, бато!
Неки дан за касом чујем од претходне муштерије како се јада касирки да је у Дентону [у ствари Daunton, ал' домороци овако изговарају] Фуд Лајонова самоуслуга престала да ради ноћу, раде само од 7 до 23, а годинама су радили 24 часа дневно. Стентон је иначе селендра са пет сокака.
Ћале вели да су гекнули и онај пољски телефон са пијаце и онај мој из Шибеника, све по двадесетак година стари, и да су купили нов. После му је Штева гунђао што је ишао у дућан, што није пазарио код ДБА. Ау, ал' су пропали, па досад се лепо живело од софтвера, једино оно 1991. што смо продавали факс машине, никад нисмо морали да будемо малопродаја.
Десетог натрчим на оглас неке фирме из Хуебла у Новом Мексику (мада, ако ћемо право, шта је фалило старом, ал' не, Амери морају од свега што ваља да ураде римејк). Тамо је сувласник један кога знам, и делује занимљиво. Видећемо.
Трговао сам мало са Рикардом, мењао је матичну плочу, узео сам његову стару, тако да ћу сад имати рачунар само четири пута бржи од Змајчека, који ће сад бити Ленин. То значи да од два треба да направим два - да преселим неке делове из једне кутије у другу, а и та друга је засад у ринфузу.
Горани је купио једну луткицу, за цртање - постави га у положај који хоће па јој изиграва кобајаги модел. Бар има анатомски дотеране пропорције, па не мора никог да гњави да јој позира.
Били смо купили нуларицу, да ово троје у Ричмонду имају чим да се подшишују, а помало и Рикарду за рођендан, међутим испало да му то не треба, па смо је донели кући те сам тим скратио браду, на 13мм. Добра машина, Ремингтон, мора да погађа у мету. То сам годинама радио маказама, па је испадало негде дуже негде краће кад се опере и исправи. Сад већ боље изгледа.
Нина се била жалила на Б из биологије - имала је А цео семестар, и добила је. Пет потписа на папиру којим се одобрава промена оцене. Папир је стигао на нашу адресу - а на слици је баш тренутак кад отвара коверат. Наравно, ово није био тренутак изненађења, то је било два дана раније кад је нама стигло. А онда је стигао и имејл од професора - врло кратка порука, само каже "your A is on the way" (што се римује).
Шеснаести.
Код Брекс сам у ствари радио још две недеље, наишла нека кинта па се скупило за још један чек, мислила је да ће имати само до шестог. За враћање лептопа је договор да се нађемо негде на пола пута, код Винчестера, само још нисмо уговорили датум. Иначе, столица ми остаје :). Гледајући у целини, проблем је био што се она није усуђивала да узме више посла, напросто се бојала да бисмо са бар једним упали у цајтнот и онда оде мас у пропас, ако нас туже итд. Е онда кад јој је требало још посла, није могла да нађе, утањила са парама, нема више за плату ни мени, ни секретарици, ни себи.
Иначе, тржиште, бар за моју ужу струку, се некако разиграло. За последњих недељу дана сам добио већ три одговора - поред оног из Хуебла, звали су једни из Даласа, и данас је звала једна из Атланте. Хуебло нам се ниско котира, тамо једино ваља чист ваздух - куће су скупе, вода је проблем, надморска висина је поприлична (ал је зато чист ваздух), терен је слабо зелен, и насељеност је слаба. Могуће да због свега тога многе ствари на које смо се навикли да их узимамо здраво за готово не постоје, или су много скупље. То би значило да она боговска плата коју обећавају не мора много да значи.
Нашли смо негде (Кимарт? Кватро Стађоне?) шунку, целу, по 70 центи за фунту. Нешто је мало бризгана вода, ал' нису на томе закинули више од 10% масе. Ма, за те паре... Тим смо обогатили и оне сарме и гостили се ко људи целе зиме. Овде смо испали староседеоци већ - испод нас је већ трећи станар, на рецепцији је комплетна екипа промењена, у ових десетак станова колико се види с нашег прозора већ је било петнаестак усељења-исељења за ових годину ипо.
Смокин Џо (онај индијански дућан) није имао дувана, само готове цигарете, па сам се четири-пет дана гребао . Сад сам свратио, али и даље немају дувана у кесама - али се бар појавио у лименци, тако да сам престао да се гребем. Није лоша ни та готова, али ипак нема онај шмек, навика је навика. Бар сад имам нову лименку са ваљаним поклопцем, на овој је већ био испуцао.
Деветнаести.
Данас смо се провозали до Винчестера. Брекс је послала Шарлин да се сретнемо на пола пута да јој вратим лептоп. Ствар ипак кошта довољно да би слање било ризично, па је било лакше да се провоза. Састали смо се тачно петнаест минута пре уговореног времена, на договореном месту. Диван дан за вожњу, али је дувао ладан ветар, тако да се састанак свео на петоминутну примопредају и разлаз. Свратили смо само да Лени узмемо један сендвич, и вози назад. Прешао сам тако двеста миља, по познатом путу, нагледали смо се заласка сунца и - путуј дупе за кашику супе. Код нас нема теорије да се тако путује и да се све заврши за пет минута на паркингу испред ресторана, ни кафу да попијемо. Канда је било питање ко би то платио, а и они су оставили дете од две године да га чува старија сестра.
Код куће ме чекала порука из Атланте - сутра у 14:30 телефонски интервју за посао. Резултат тога: јавиће се од недеље кад заврше телефонске интервјуе са осталим кандидатима (мене су, кажу, првог звали). Трајало је више од пола сата, са њихове стране их је било четворо. Не изгледа лоше, посао занимљив, екипа како ми се чини уходана али су упали у то да раде више него што могу да постигну, па им треба појачање. А пословна логика је врло добра: појављују се као замена за здравствено осигурање - посредују између фирми и лекара и ликвидирају рачуне, а наплаћују део уштеде, тј део оног за колико су јефтинији од правог здравственог осигурања.
Питали су да ли бих дошао до Атланте на разговор - реко, то је седам-осам сати вожње, што да не. Претпостављам да би ми платили преноћиште негде у мотелу успут. Ако дође до тога, то би било за десетак дана, вероватно. Дотле би и време требало да попусти - наишао нам је жешћи хладан талас, тако да ни грејање баш не постизава, једва набаци 19Ц до поподне.
Иначе, двајздругог и трећег негде до ручка сам преграђивао машину, напатио сам се ко никад, ал' сад све лепо ради, бар оно што је досад прорадило - фокс, пошта, музика, а остало ћемо једно по једно. Нова машина је песма, бар четири пута бржа од старе. Сутра долази и преградња старе на ред, да може Лена да се игра на њој.
Спомиње се: Гери Брендивајн, Горана Средљевић (Го), ДБА, дочек, еМПаб, Змајчек, Јелена Средљевић (Лена), Марла, Невена Средљевић (Нина), Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), Сесилија Роксбери (Брекс), Стеван Гарај (Штева), фокс, Хуебло, Шарлин Вејтер, на енглеском
2-IX-2024 - 5-VII-2026