Двајздругог пазарили којешта, нарочито у Глоцу - два велика халогена рефлектора од 500 W(... 61 реч...) и неке собне папуче, пуфнасте и чупаве и јако шарене, ал' на фоткама изгледају углавном плавозелене јер сам боју светла подесио за халогенке па заборавио да вратим. Тј велика фото сеанса је била тек двајспетог. Прикуцао сам два ексера у оквир око пролаза између велике собе и кујне, па на њих окачио рефлекторе те тако добио као професионално осветљење. Ал' опет ми се није свидело како је испало. Јесте да се предмети лепо пресијавају, али су боје и даље некако погрешне, не може мала Минолта да изађе на крај са тим, фали нешто.
Двајшестог смо опет отишли до Ричмонда, и зачудо лако нашли место да се паркирамо. Изгледа да још увек нисам приметио да ми фоткалица вуче у плавозелено, подешено за 3400К... Зато ово тако изгледа. Нема везе што је већ новембар и што овде најзад отпада лишће, волим да се паркирам под дрво, ово једино што има у том делу улице. Она се после (децембра 2024.) сетила да је то био гинко, кад је пребирала по сећању где би могла да нађе његовог лишћа, да направи нешто против баштенске гамади.
Девојке су већ имале Плејстејшн, ваљда двојку, имају и телевизор па су закачили за њега, и удри.
На послу, нешто сам написао, августа још а сад дотеривао, за сажимање трансакционог дневника, јер тај уме да нарасте и ако се повремено не препише последње стање из њега у саму базу, сваки пут при сваком стартовању сервер учита последње стање базе и онда на њој изведе све трансакције из дневника да би дошао до текућег стања. Што уме да потраје.
И чачкао сам нешто око бекапа, вероватно за Ескуел сервер. Ваљда оно да се свако вече у Јуниџуелу уради бекап а код Давида да се нистовари, распакује и постави, да увек имају синоћње стање из Њуце.
Мудрост за данас:
Кад се мења посао, лепо је што можеш прилично да заборавиш на остављене багове. Или, ако већ мораш да их се сетиш, плате ти за то. Није лепо кад се посао не мења добровољно :).
А окачио сам и код за онај getex.prg што сам писао још 14-II-2002., требало неком...
На мрежи, Фајерфокс стигао до верзије 1.5...
Из преписке са ћалетом:
За струју ћемо још видети, али ако је судити по августу (кад је клима радила стално), у односу на јун је потрошња са 1800 пала на 800 киловат сати, што итекако значи. Истина, на рачуну то дође 90$ уместо 120$, тако да ће да се исплати мноого касније (јер је цела парада са климом све скупа коштала око 2400$), поготово што је зими струја јефтинија.
Рачунамо да енергија никад неће појефтинити, и да се свако улагање временом исплати. Друга варијанта је била да смо само поправили стару климу, што би био трошак од можда 200$ или ту негде, а на крају бисмо опет имали стару ствар која ждере струју и ради како ради (тј лади како лади). Овако имамо тоталну аутоматику, термостат се испрограмира једном и само му једном годишње купиш нове батерије. Довољно је паметан да зна кад треба да греје а кад да хлади.
Овде тек данас почело озбиљно захлађење. Досад смо имали два-три налета, ред михољског лета па ред кише. Откако је прошле среде поподне прорадио Аладин у рикверц (тј клима почела да греје), био је укључен педесетак сати, од чега три сата ове недеље, јер се јуче и прекјуче уопште није укључивао, а у понедељак је радио три фртаља сата. Термостат има дугмића као мобилни, па свакакве податке можеш да извучеш из њега.
Препумпавање топлоте је у начелу трипут јефтиније од производње, тј да би произвео 3 киловата топлоте, потроши само један. Било шта друго мора да потроши бар онолико колико произведе, или више. Рачунамо да ће да се исплати за пет година - што и није нека логика, али је опет боље улагање него да смо те паре дали за отплату кредита. Само за прву годину (тј једну грејну и једну ладовинску сезону) би требало да уштеди упола више него што бисмо уштедели на камати за кредит. Ово смо иначе намеравали да узмемо, само можда не тако рано. И бар ћемо ове зиме да имамо топлу кућу, а не две-три просторије као прошле.
Јуче је било преко 20 напољу, тек је увече почело да дува хладно, а данас већ треба јакна. То сам увек говорио да је идеално код зрењанинске климе - кад има блата, нема прашине, кад има прашине, нема снега, а кад има снега нема блата. Осим што уме да се задеси да буде све троје одједном кад се топи.
Бус до Њуце иде шест сати. И још увек је боље него авионом, јер на аеродром мораш да одеш сат ипо раније, пролазиш кроз претрес (ручни пртљаг гледају на рендгену, а ако им из било ког разлога испаднеш сумњив, испипавање или јаче од тога), и на крају слетиш 30км од циља и треба да чекаш превоз за даље - уме да траје још два сата док стигнеш, осим ако узмеш такси, онда 30-40 минута. И поврх свега нема ниједног ноћног авиона на тој релацији. Све скупа је сат краће, десет пута скупље, и много већа гњаважа него овако. Јесте да је простор за седење скучен - до тамо сам имао нов аутобус у који су успели да угурају 61 седиште, при чему простор за ве це заузима отприлике три места), али бар не мораш нигде да чекаш на ред.
ЈуниЏуЕл ми плаћа стварне трошкове, тј колико год прикажем рачуна. Сима (тј Сајмон, ал' одавно сам га превео/прекрстио, онако за себе) каже да Велики Штрумф ладно плаћа разноразне трошкове, али да неком плати да једе, или да било ко било где из његовог џепа плати хотел више од $100 долара за ноћ, ту не да има повуци-потегни, него су га, кажу, видели како на рецепцији прави сцену и џапа се за двадесетак долара. Мене је хотел за прву ноћ изнео око 140, а за другу скоро 200, па сам се баш занимао како ће то да прође, ал' добио сам све до у цент.
Да има проблема на ту тему, предложио бих да ми плаћа паушално 100$ дневно да се снађем, па бих онда те паре лепо поделио са Моханом и мирна Бачка :).
Ово је Лена хтела да баци, ал' се нама много свидело и срећна мама хоће да урами и окачи негде. То је радила у школи, од картона, теста и шмиргле. Једва сам ухватио неки угао из којег се види шта је, јер су то све металик боје и све се пресијава па много зависи одакле се гледа. Позадина, куће, куле - таласасти картон (куле одстоје за две или три дебљине таласастог картона - ово тамно около је сенка). Звездице на небу - за супу, фарбане сребрно. Линије на кући - резанци. Брда на левој страни - шмиргла фарбана бакарно. Крошња на десној страни - гужван папир (или љуштен картон, не видим баш). Ролетна на левом прозору - горњи слој од наполитанке. Она као калдрма доле десно, пиринач.
Око сира из своје производње... Млека иде око пет литара, плус четврт литре неког јачег млека (buttermilk), које не знам како се код нас зове, то је оно за у кафу, мало масније. И млеко за сир узимамо пуномасно од 4% - иначе трошимо од 2%. Занимљиво је да је до пре пар година млеко имало исту цену без обзира колико је обрано; сад већ цена шета, па пуномасно буде до $3,60 а скроз обрано и испод три за галон.
Кад погледаш да најобичнији сир не иде испод 3,20$ за фунту, а иоле бољи кошта бар 5, она специјална троделна челична посуда од 35$ у којој она то ради се досад већ исплатила. Да не спомињем ужитак :).
Око Нинине вожње: Иде јој, можда чак боље него мени. Није ни чудо, њен инструктор има неку педагогију, и добро се сећа чиме га је његов инструктор нервирао :). Почиње да осећа педале, све мекше креће и стаје, још док савлада ситно маневрисање и стекне осећај докле је, можемо мало и у саобраћај.
У вестима од куће, Штева се лечи од пића, иде сваки дан у болницу (вози га ћерка). Замисли, нису на време платили рачун за телефон, па су им га искљули. Не могу никог да зову, али други могу да добију везу са њима. Онда је он добро забраздио. И оно што смо се диванили летос није баш звучао нарочито код куће, ал је бар говорио разговетно и имало је смисла то што говори.
У ДБА је увек било пића, али тамо га нисам виђао са чашицом; Сале и Фефи су пили и више и чешће. Међутим, не сећам се да је возио у повратку са терена - није одбијао код муштерија. Кад смо код тога, Болди ради у Либији, каже добра лова али проводи тамо по пар месеци, па онда неку недељу код куће.
14-VIII-2024 - 5-VII-2026