01-X-2012.
Сели у сакса и отишли на велику пијацу. Купили још једну глодалицу за дрво, каква може да се ушрафи под сто, да само глава вири кроз рупу, па се онда горе направи оквир низ који ће комад да клизи на тачно задатом растојању од осовине, и добије уједначен и прав жљеб, заобљење, шта већ.
Сто је већ био спреман. (... 28 речи...) Као плоча за сто је послужила цртаћа табла коју су ми за Горану направили они шмекери што су тамо код базена производили намештај, оне 1998. кад је похађала архитектуру. Ни ушрафљивање глодалице да виси испод није било никакав проблем, све је прорадило из прве.
Ова машина је наредних месеци имала доста посла - правила се полица, обрађивале летве, ма свашта. И накуповали смо се и разних ножева за глодалице, и доста тога понекад и употребили.
Кад смо већ на пијаци, решили смо још један проблем. Цигарете. Држава, осокољена искуствима са запада, кад год је засврби да јој треба још новаца, повећа порез или акцизу. Проблем је што то ради већ деценијама, и што је удео тога у цени цигарете одавно већи од пола, можда чак и три четвртине. Па, нисмо ни ми буре без дна... да се носите ви у 15:00. Нађемо неке шверцере на пијаци, купимо дувана и папира. Није ни лоше, штета што сам тозну оставио у Америци.
Мало ми је јачи тај дуван, није ово за завијање... Можда бисмо се временом и навикли, али би нам онда требале две тозне. Те сутрадан оде она до трафике и купи готове папире са филтером и машиницу за турање дувана у то. Купила и табакере, са гумицом, држе по 18 или 20 цигарета, а и неке мање за по 14. Те би трајале по 7-8 година, и то не зато што би се распало, него би ослабила гумица па кад отвориш цигарете почну да испадају.
Машиница је проста ко пасуљ, упресује дуван довољно да може да уђе у папир, а онда се на један крај накачи тај папир, притегне неком гумицом одозго и навуче на дуван. Отприлике пола минута по комаду. Ту нас је кренула карта, цигарете су нас сад коштале, како кад, али у начелу пет до девет пута мање него на трафици.
За додатне поене, временом смо установили да та цигарета из своје производње траје и по три пута дуже од куповне. Бивало је да кренем на башту, запалим док чекам на првом семафору, прођем и преостала три и дођем до првог села, што је неких 10-12 километара, и тек онда угасим. Према некадашњим мерењима из Ричмонда, Марлборо би изгорео за три минута, јер то што они гарантују да неће да се угаси само значи да стављају ситна зрнца фосфора или тако нечег, види се како искри на делу где жар додирује свеж дуван. Ово смо измерили да траје око десет минута, а ако је дуван нешто влажнији, и дуже.
Те смо ухватили ритам да одемо на пијацу отприлике једном месечно. Проблем је био што и тих неколико дилера нису тамо баш сваки пут, а понекад наиђе и жардињерија па се посакривају, робу ионако држе сакривену, продају бајаги само папир и те машинице, а кад питаш за дуван прво те ошацују јеси ли пајкан или ниси. Већи проблем је што и кад га нађеш, не знаш шта има, било је дувана и бољег и горег, док нисмо нашли једног који је рекао „ево вам мој брог мобилног па ме зовите кад вам треба, незгодно је на пијаци“. Е, онда нас је кренула карта, држимо се њега већ годинама.
У Федсу још увек гомила верзија са данашњим датумом, све око „медицинских записа“, касније „бележака о напретку“, јер у енглеском не постоји згодна реч за упитник. Тј постоји, али је questionnaire, што је француски и нико не зна ни како се изговара ни како се тачно пише. Елем, ту сам пре три дана убацивао тзв. „демо одрезак“ или можда пре исечак, где су били име, презиме, род, пол (да, разликује се већ... а после сам чуо да је СФБЦ накупио више десетина родова, по чему ли их само разликују), узбуне (или буђења... то је у енглеском све alert.prg), те ГПТАЛ (знао сам некад свако од ових слова шта значи... број трудноћа, оваквих или онаквих прекида, број живорођених), све у једном оквиру који се појављује на више места у заглављу форме... Убацивање тога би требало да је једноставно, али та форма за упитнике је већ и без тога била довољно сложена, да не спомињем ручно плетен код за повећавање и смањивање, који још бар пет година неће успевати да запамти како је био остављен и враћаће се на фабричко сваки пут.
У ствари, једном сам то и решио, можда наредне године, али је то нестало јер је Јан нешто чачкао паралелно са мном, ваљда смо нешто скембечили у контроли верзија, умело је да се деси понекад, и напросто је прегазио ту верзију својом. После је увео још нешто преко тога па то решење више не би ни радило... док нисам на крају попиздео (на то што сам толико морао да скролујем кад тестирам нешто, јер ми сваки пут заборави на колико сам га развукао) и написао тај део начисто.
Спомиње се: 15-VII-2024., alert.prg, Горана Средљевић (Го), жардињерија, Јан Бренкелен, саксо, своја производња, СФБЦ, тозна, Федс, на енглеском
19-VII-2024 - 28-III-2026