12-V-1975.
За празнични викенд смо се нагледали фотки америчког дебакла у Вијетнаму. Оно повлачење подвијеног репа, то је требало видети.
Нови Сад. Ишли смо нешто у биоскоп, немам појма шта смо то гледали. Имала је на себи ону мајицу са „лемон филм“ и сличним натписима, тога се још сећам. Ишли смо на ранију представу, од 18, а и филм није био нешто дугачак, па смо стигли код ње, и оне подрумске собе. Ту смо се нешто картали, кували кафу, шта већ, са свих пет девојака у соби. Хм, судећи по сликама, то је била поприлична вечера, сад да ли је био некакав гулаш или рибља чорба, подједнако је могуће. Мислим да се на једној фотци види како се чисти риба.
Чак се вежбало улажење кроз прозор, да не галаме газди.
А онда је већ било касно, па сам ја кренуо и као поздравили смо се и бог зна како. А онда сам сачекао да се све утиша и светла погасе, дошао до прозора од подрума. Био је отворен. Ђенђи је била код неке од три остале цимерке у некој другој соби.
Ово смо извели укупно једном, јер је већ био скоро крај семестра.
Ту негде сам спазио, у Музичком магазину у дунАвској, „Стварање“, албум Маје де Радо и Породичне мануфактуре црног хлеба. На омоту је било печатирано крупно R, значи распродаја. Јеботе, прво нико ни не зна да је албум уопште изашао, нисте се потрудили ни да дотурите примерак радио станицама да то мало изврте, и онда ни два месеца касније распродаја. То канда неко покушава да докаже да се та врста музике слабо продаје, тако што ће слабо да је продаје.
Наравно да сам одмах улетео у дућан. Срећна околност је што тако обележене плоче иду будзашто, мој недељни буџет није ни осетио.
Деветнаестог, дао крв други пут.
Спомиње се: Ђенђи Ујфалуши, Нови Сад, чорба, на енглеском
13-VI-2024 - 16-VII-2026