13-VI-2001.
Лена извела Мрвицу на пашу. Радили смо то и код куће, извели бисмо Сквики и њене мале, поклопили их изврнутом гајбицом да се не разиђу и да не наиђе случајно неко куче испод ограде. Добили смо квадрат траве савршено ошишане на 5мм. Да смо имали времена и стрпљења, могли смо направити шаховску таблу од траве.
Овог пута нисмо терали тако дуго. А и ово парче травњака делимо са комшијом испод, оним Индусом што... ма, сирће. Никад се нећу навићи. Има испод њега још један стан, ал' је улаз са друге стране. Зграда је на падини, а наши улази гледају на вишу страну.
Го и Рикардо су били код нас шеснаестог. Мислим да су дошли бусом, за шта бих отишао пред њих на станицу. Паркирао бих се у источној четвртој (постоји и западна четврта, бројали су од центра у оба смера), испод Грозног Артура. Артур је рибљи ресторан, морски, и заудара на гирице, веран свом имену. Иза њега је вувек било мачака, према паркингу. А онда ми падне на ум да преко од Зиро Дистанса има Мегдоналдс и да код њега ама ниједну мачку никад нисам видео. Што је потврдило моје мишљење о њему.
Зезали се цело поподне и вече, гледали филмове на Змајчеку. Мислим да је било неколико епизода Саут Парка и „Велики Лебовски“. Потоњи ме се дојмио као ситна зајебанција, нису неке форе, све смо то већ видели у нашим филмовима из седамдесетих и осамдесетих. Кад оно после испао култни филм, људи знају напамет чувене реченице из њега. Е свашта.
Го има нове патике, са јарконаранџастим линијама преко и око ђонова. Нина на себи има исту ону неуништиву мајицу из Трста, из 1971.
Дочепао сам се петоделне трилогије Дагласа Адамса, па онда ископао то исто на српском, са оног цедеа са стотинак књига, од Зорана Живковића, где је цео Кентаур те његова потоња приватна издања. То сам био купио средином 1999. Читао сам то цело Лени, наглас, а онда смо прешли на Прачетове Бромелијаде (оно, камионци, и како се већ зваху друга два дела). Трајало нам је недељама, ал' изгурали смо.
ЈуеСКру и даље долази на посао. Ваљда су у последњој тури ту били Бата и В., а ускоро треба да дођу Пали и Влада. Једног дана се заломило да је В. или остао нешто да ради дуже, или је већ отишао а ми остали дуже, па ме замоли Бата да га повезем, отприлике до почетка двајздеветке, ту у тржни центар, да припазари нешто, одатле нема ни километар пешака до стана, а мени је успут, имам још четири семафора до свог скретања. Ћаскамо нешто успут, и сетим се оног случаја кад је неко од муштерија имао демо верзију за ТаксиСис... тј неко је био ископирао и преправио дефг.прг не потеравши генератор за њега, па се контролни збир (од назива фирме, места и телефона) више није слагао. Заштита је била то да, ако је демо, одбије да уписује слог ако је табела преко 1000 слогова, свеједно која, и само пусти alert.prg „изгледа да имате демо верзију апликације; ако вам се свиђа, зовите Аваи“ и дам телефон. То је једном урадио баш нечији ТаксиСис, пише то већ негде, па сам се сетио да приупитам, Бата мора нешто да зна, и он је радио са нама на томе. Каже одлично иде, продато је укупно пет комада, пола новосадских такси удружења ради на то. Е, свака част, кажем, а мислим се каква је Брља пизда, не да ми није платио мој део, него ми није ни рекао. Дообро...
Спомиње се: alert.prg, Аваи, Влада Пајтин, Горана Средљевић (Го), Горан Стаковић (Брља), дефг.прг, Зиро Дистанс (Зиро), Змајчек, Јелена Средљевић (Лена), ЈуеСКру, Мрвица, Невена Средљевић (Нина), Пали Бодор, Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), Сквики, Станимир Кршић (Бата), ТаксиСис, на енглеском
28-IV-2024 - 5-VII-2026