За олдвејв јављам: „УБР, епилог оне куповине пикслица на Сајму: Го данас треба да довуче нову Сонијеву линију, дваред сто хвати, из Новега Сада. Прозори су добро укотвљени, кућа је солидно грађена, још само да се не свађа са сестром око галаме. Иначе, ниједна не може да спава ако нешто не свира :)“
Го ради матурски. Изабрала је да буде из уметности, на тему надреализма. Ово је захтевало потеру по мрежи, за сликама Далија, Магрита и још неких. И нашли смо, мада доста ситне.
Откуцала га је у Ворду. Није да смо и имали да бирамо, слабо је било софтвера, а Аваи је ионако био препродавац Мајкрософтовог зеља, стазом куд је Софтекс већ газио. У другу руку, све и да смо имали нешто друго, морало би да се држи тог формата, јер би требало негде то да јој одштампам, па шта тамо имају, а имају Ворд.
Добро га је урадила, изгледало је савршено. И где сам нашао да одштампам - у општини. Јесте СПС купио довољно одборника да преузме власт и кључне службе, кућна информатика им није била на списку. Тако је остало да је на челу те службе био нико други до Мика Фишер. Донео сам рад на дискети, а он га одштампао, у потребном броју примерака, на свом најбољем пљуцкавцу (како смо звали оне штампаче што штрцају капи мастила), на најбољем сјајном папиру, чак је дао да се то уредно повеже.
Прошла је (у мају, кад већ дође по реду) одлично, са посебном похвалом, а успело је до те мере да никад нисмо добили назад ниједан примерак, професорка задржала за себе.
Иначе, речени Аваи је ту негде награбусио и притом још и добро прошао. Имали смо велик уговор са неким раније државним системом а сад ДДом, да умрежавамо на десетине рачунара по њиховим дирекцијама. Добра лова, умерено тежак посао - Лаза је то обилазио редом, накуцао стотине сати на терену, све цакум пакум (а директор је то увелико користио као аргумент да хардверски огранак фирме доноси много већу лову него софтверски... да, али од софтвера капље сваког месеца, а ово кад нађеш).
И онда одједном бум, изгубили смо уговор. Тек тако. Добила га нека фирма повезана са СПСом, и то након што смо ми урадили пола посла, и узели 60% пара и набавили материјала за још пар кућа унапред. Ово нисам ни помишљао да је уопште могуће, нити да би се икоме исплатило да ради... Истина, могуће је да је та фирма наплатила за свој део много више него што бисмо ми за све заједно, ал' како рече наш човек за везу тамо, „питај ме једном за дваез година, па ако тада будем смео да ти кажем...“.
У најави је било и распичкавање са Емиксемом. Код њих нема шта нисмо имали, радили смо и робно за велепродају и повремено малопродају, и КоопСис, и ШанкСис, и камионе, ма свашта. А онда се неком од браће надигао да нас батале и да пређу код ДБА... Свеједно, радили смо као да ћемо још сто година, ево 21. марта сам за ШанкСис направио паковани датум, у 4 енглеска слова, због серијског броја фактуре (са три слова покрива само од 1990. до 2038, са четири већ 1251 годину).
Сећам се да је било пролеће, и то највероватније ове године, кад смо стекли необичну муштерију. Неки жабар, Петрући или Марели или тако нешто, ожењен одавде, отворио погон за израду торбица, ранчева и сличног, све сува пластика, нешто као за шушкавац само јаче, више као за цираду. Погон је било тридесетак жена са шиваћим машинама, у некој згради негде на ливади у селу, више се не сећам ни ком, нешто по страни од мале пруге. Зграда је деловала као бивша управна зграда неког имања, сад распичканог декретом, што је неко купио па није баш мислио да ту нешто производи и управља тим, него је бар ту зграду изнајмио неком а земљу ваљда дао у аренду. Није било нешто апликација да се инсталише, тј можда је било планова али смо за почетак турили само главну књигу, коју је користила жена главног књиговође оног имања што је било велика муштерија ДБА па прешли код нас... тј ето вама лудака из Емиксема, нама ово, боље смо прошли.
Но, убрзо је преселио производњу у Зрењанин, канда је оно било само привремено. Да ли је преселио и раднице или је нашао друге, немам појма. Просторије је нашао у МЗ Црни Шор, и то салу за приредбе, којих сад очигледно неће бити. И то не баш целу салу, само позорницу. Чуднији погон нисам видео. Госпођа је била опет у неком собичку поред, где је ваљда некад расветљивач држао опрему, нешто два се три, ал' таман доста да стану штампач, рачунар, регистратори и столица. То је отприлике и било то, обука није требала јер је она радила на нашим апликацијама до пензије. Трећег одласка није ни било, сад да ли што није требало ни одржавање, или што је жабар одустао и затворио фирму, или се распичкао са женом, сви сценарији су могући. Занимљиво ми је што за њега ама нико није знао, нигде се није спомињао, као некакав фантом.
5-V-2023 - 16-V-2026