13-VII-2013.
Чувена Нешина фотка звана „јака је сила у овога“.
Јавља се Џеф: „Завршили ме, као нов! Већ ми је боље. Седам за сто у понедељак ујутро, око 10. Морам прво да скокнем до реонског да му предам папире и да ме на брзака прегледа.“
Горани стигао други монитор за Нешину машину. Сад са два истацка Дела (1920x1200) жута соба делује хајтек. Поподне отишли до Клицаида и испекли прву ракију ове сезоне. Казан чудно изгледа, сав ишаран од оног антирђа од преклане.
У повратку опет свратили до Зекија. Дуг је сад испод 700л, тачније 695,8 јер је једном било 0,7 једном 1,5. Зависи да ли Имлекова цистерна наиђе пре нас или после. Ако је после, добијемо свих пет, ако је пре, чекамо вечерњу мужу па добијемо право из краве (тј из музилице). Двапут се десило да није имао ко да помузе, и он и њихов син су били негде, па нам је Данка дала колико је нашла.
И ми њима често донесемо понешто што смо набрали вишка - младог лука, блитве, мирођије, ускоро и парадајза и чега већ. Нудили смо им и расад овог или оног, увек направи вишка за сваки случај па јој остане, нек расаде па нек имају, ту око куће имају земље колико и ми, могли би назад да одвоје два ара за башту и да накриве капу. Ал' јок, каже Данка „ми више волимо кад нам ви донесете“. Ту се негде десило да је и амбалажа почела да нестаје. Обично бисмо оставили све у канти, како донесемо, покупићемо је следећи пут, што да носимо кући празну канту, а сад је она лепа лимена емајлирана остала код њих и никад је више нисмо видели. Ту је било и да су позајмили круњач и крупач, за које смо Тодору доплатили ваљда неких 6000 динара, и које такође више никад нисмо видели. Ускоро смо престали да им доносимо било шта, само смо долазили по млеко.
Истини за вољу, донели су нам једном чинију пихтија, ваљда прошле или ове јесени. У ствари је то донела она, и притом довела своју кеву, нешто шанадну (непокретан лакат или тако нешто, није деловала баш састављено), и некако наместила да се позвала на кафу. Сад да ли смо већ пили кафу, или смо били при крају па да идемо кући, јебига, не можеш док не разјуриш госте.
Пихтије смо бацили, то је било тако ретко, па нама пасуљ уме јаче да се упихтија, ово је било скоро брчкаво. Посуду смо вратили.
расејани се договарају за састанак, и некако Зрењанин испао добар, на пола пута између севернобанатске и београдске екипе. „Трофеј“ одмах отпао због лоше кујне, Банатска уме да омане викендом, као што је умела и „Пахуљица“, па сам предложио Занатлију, јер је Го тамо имала матурски парастос пре две недеље, кажу кувар је цар. Договорено.
Спомиње се: Банатска кућа, Горана Средљевић (Го), Данка Димијан, Занатлија, Јован Димијан (Зеки), Клинцаид, матурски парастос, Ненад Бергер (Неша), расејани, Тодор Мирча, Џеф Гирни, на енглеском
29-XII-2022 - 27-II-2026