13-XII-2003.
Једанаестог, вести од ћалета. Кева се обрадовала што смо се изразговарали телефоном, па још и поруку добила, ихај. Ишао у град да плати претплату Беотелнету, од почетка године било 520 динара, сад 440. У библиотеци срео учитеља Јаблана, поздравио нас. Навраћали Кечига, Штева и Болди, исто нас поздрављају. Болди каже да има проблема да се јавља из Либије, нарочито последњи месец. Није ни знао да је пресуда у његовом спору против ДБА пуноважна, сад чека да добије паре. У трафици се опет појавио Алан Форд, одавно га није било.
Јавила се и К.П., са којом сам се срео на обе конференције, каже е баксуза, таман смо запослили једног, да сам знала... Ал' ако чујем нешто, јавићу ти...
Јуче био да мењам уље на короли. Није да не бих умео сам, а сад баш имам и времена, него шта ћу са старим. Видим да је место близу неког језерцета, па реко док будем чекао могу да се прошетам - и понесем тако Агфу. Од шетње ништа, језеро нисам ни видео, одмах сам био на реду. Сиђе девојка у канал, одврну оно и... реко, ово морам да сликам, кући нико неће веровати да је АФЖ овде тако одмакао да девојке раде као аутомеханичари. Штета што ми је фоткалица остала намештена на неку другу боју светла, па ми је та тура отишла у плаво, ал' ово сам морао да сфоткам - риба је била баш слатка.
Јавља се Влада
Иначе овде је како год окренеш исто као што је и било. И даље су државне фирме нека јака средина, па сам ја из тог разлога прихватио посао у Чистоћи, који ми се иначе нудио још одавно. Овде сам "Инжењер за развој информационих система" (да завршио сам факс у међувремену) или у преводу систем администратор, програмер и све што може да се доведе у везу са рачунарима. Наравно далеко је то од доброг посла, али је бар сигуран. А то ми је било најбитније због породице. Приватан бизнис је и даље у шкрипцу, чак и да можеш да поднесеш трошкове, на крају ти опет муштерије висе за плаћање и по неколико месеци, па се крпиш од месеца до месеца, и никад не знаш оће ли бити за плату или не. Ја то нисам хтео себи да приуштим то "задовољство". Сад тренутно помало сарађујем са А. и Најјачим, па поред програма за Чистоћу, скоро сам завршио и Водовод.
Од екипе Брља, Пали и В. су у ЈуеСКруу, Јози је у новинама, моја Тина је у Југодати (пословница у Зрењанину), а ја комуналац.
Што се тиче вароши, све је бре то исто. Можда би се изненадио бројем банки у граду има их сигурно преко 20, почели су да се отварају мега-маркети (за сада је отворен један Макси а други је тренутно у изградњи). Реновирање водоторња још није завршено, али је зато осветљење на тргу испред општине одрађено стварно светски. Осветлили су и реновирали фасаде и стварно јако добро изгледа кад падне мрак.
Из мог дугог прегањања са задртим богомољцем ДДом на УАу
Неке културе и ваља збрисати.
Пада ми на ум потрошачка.
Али нисам за то нити бих заступао то што предлажеш.
Не предлажем ја ту ништа. Само алудирам, истина, на историју и њена понављања.
У ствари треба да освежиш ту листу примедаба јер та пракса је стварно ван праксе већ много деценија. Сад ћеш обично видети лутајућег, ту рођеног месног мисионара који ради унутар те културе. Нађи јачу замерку.
< g >
ОК, упути ме на документ где се нека црква јавно одрекла геноцида почињених под њеним кишобраном. Из историје се сећам да је први светац званично уведен у било којој хришћанској цркви (а тад је била само једна) неки римски цар из Константинопоља, који је одабрао хришћанство и организовао покољ неколико хиљада неверника. Исправи ме ако грешим, али је ли он још увек светац? Мислим, ако је то урадио из политичких разлога, могли су то рашчинити касније кад се промене прилике. Или „Партија је увек у праву, Винстоне“.
Не стигох никад да те питам, за шта добијам вештијег ђавола за чувара ватре под мојим казаном - ако не верујем уопште, или ако верујем у неког од конкуренције?
Добро питање... Ниједно. Библија вели да су сви (једнако) осуђени јер се сви сматрамо као потпуно грешни, чак и ако ниси „починио“, како кажу. Тако Бог може да буде једнако ’великодушан‘ у Својој милости и опросту - чак и ако опрост не заслужујеш, што УБР нико не заслужује. Нико..
Заправо немам двојбе - знајући шта могу и умем, знам да сам довољно времена провео ложећи код ћалета казан за ракију (што је тамо сасвим легално) - идем право у пакао, као ђаволов шегрт, да одржавам некоме топао кутак. Штета што се нико не јавља оданде, па ако завршиш укуван на мојој ватри (или обратно), нећемо моћи овде да пишемо о томе...
Дописујем се нешто са Јозијем, он је сад веб админ у месном листу, па је навукао једну од новинарки да погледа мој сајт, нарочито онај део са обичајима северноамеричких племена, што је онда довело до тога да ћу да напишем понеки чланак, „Могао би да убациш и неке фотке као илустрацију. Наравно, осим славе не знам шта бих још могао да ти понудим…Ја хонораре за своје текстове не добијам (слава је права реч). Мислим да би текст о нашим људима тамо наишао на топао дочек.“
Одговорим „Који наши људи тамо? Девојке и ја? Ми више немамо свеж поглед, што каже Нина већ смо се навикли. Остале наше не виђам уопште - у Ебергу је био само онај Рич, ал' он је Фордов па смо га нешто избегавали, а остало су Босанци који су дошли преко Ицекуа... не, ИРЦa (international refugee committee или тако нешто) и неке побегуље из Далмације - тек смо њих избегавали.“
Завршило се месец-два касније, на трећем чланку, јер су ми кориговали текст, како они само то умеју. Тај лист је иначе чувен по убацивању наводника и где треба и где не треба, до те мере да су једном успели да напишу „такси ’превоз‘...“, као да то није прави превоз, него бајаги, или да то они кажу да је превоз а ми (намигује) знамо на шта у ствари мисле. Е, трећи чланак ми је био о води, и у реченици „најбољу воду сам пио у Хуеблу и на Менхетну“ су ставили наводнике на оба места, као да су кафане а не градови. Па реко нећу да се брукам, има по граду људи који ме знају и то ће да прочитају, и да ми запамте па да ме после зајебавају, или да се зезају на мој рачун. Што немам ништа против кад стварно нешто убрљам, зезајте ме као свога, ал' ово нисам ја урадио а мој је потпис испод тога.
Горанин коментар на објављивање првог чланка: „Почасни дописник боље звучи од хонорарног, ако мене питаш.“ - наравно, хонорарни подразумева и некакав хонорар. Мада... изравнале су се и те теразије, десетак година касније (в. 18-I-2013.). У истој поруци коментарише и што сам на лулу дот кому објавио Ајтхат (од свих СФ прича та ми је најдужа) и ону прву причу, и одвалио јебитачну цену од 5$... од чега исто није било ничег. Наредне године сам пробао да продајем то по нула долара, тако је можда отишао једноцифрен број примерака. Мануо се ћорава посла.
Јавила се и она Вијетнамка из Ориона, око тих мојих књига, „Погледала сам твој сајт са екњигама, и делује врло занимљиво. Дефинитивно ћу резервисати времена да прочитам твоје књиге“. Аха, па да, ал' није купила. (проверио 2024. и сајт више ни не постоји)
Гери предлаже да помогнем и око веб сајта - досад сам радио базу и њему алат да је попуњава и уређује. „Код куће сам цео дан; отказао сам међуградски телефон, користим картице, а остало ми је само 20 минута на последњој, па боље да ме зовеш, кад год ти одговара“. Наравно, прво сам се штогод посаветовао са Моханом, да знамо шта радимо.
Стигао и имејл за слање на шест адреса, са дирљивом топлом људском причом хришћанске природе, где баш од Шарлин... „Непримењиво, не држим религију“. Скоро истовремено, Брекс ми шаље нешто од Диобалата - негде код неког корисника се сјебала мрежа, пукло пар табела, разјебали се индекси, клинцима се побркале школе, неки хаос... Па ми је послала зиповане табеле, да видим да некако покрпим то и доведем у ред. Није први пут, а већ сам написао rebfpt.prg, и имам изгенерисане рутине за ове табеле... није проблем. Па сам јој отписао „Повампирио сам свој стари генератор индексера, а мораћу да га прерадим да користи нормалне команде за задавање примарног кључа, јер моји стари трикови са хаковањем базе и муљањем по бинаријама у мемоима не раде баш беспрекорно. Тј направи он све индексе сваки пут без грешке, а овде имамо гомилу релација и око 100К кода у самој бази. СпидКенвес.dbc звекне скоро сваки пут кад макнем само један кључ, након чега база одједном не ваља, што је срање. Генератор индексера је написан још ономад за 5.0, кад је скуп наредби за манипулацију табелама и базом био скромнији, а сад могу да га упростим са више нових наредби и мање муљања. Нашао сам како да побијем све релације и направим их наново, и да снимим и вратим сав код у бази, тако да је ово сад у фази 'још мало да се пицне'“.
Неки главоловац ми послао уговор да потпишем. Одговарам:
Нисам баш начисто са овим споразумом - нема критерија шта укључује а шта не, осим „према сазнању“. Не годи ми ни да ми један представник покрива цео крај, нарочито кад не знам докле је тај крај. Такође - шта улази у та 24 месеца? Нико други осим тебе не може да пошаље мој резиме (коме?) за то време? Шта ако ја на своју руку нађем посао и онда случајно испадне да је то код неке твоје муштерије?
А немам ни факс - ако може скенирано па у имејл, то би могло. Ако имаш прецизнију верзију документа, шаљи па ћу да поразмислим. Не потписујем тек тако било шта у шта нисам сигуран.
То не значи да не можемо у посао за овај пут. Такође, рекао сам стални посао, не могу привремени, мислим да није ни изводљиво да будем консултант док сам на Х-1Б визи. Ко би ми био спонзор у том случају?
Спомиње се: 18-I-2013., rebfpt.prg, Агфа, Алан Форд, Алан Робин (Форд), Болдижар Барваи (Болди), Влада Пајтин, водоторањ, Гери Брендивајн, Горана Средљевић (Го), Горан Стаковић (Брља), ДБА, Ененберг (Еберг), Јаблан Арсин (учитељ Јаблан), Јошка Апро (Јози), ЈуеСКру, Мохан Мерчант, Невена Средљевић (Нина), Орионвер (Орион), Пали Бодор, Рич Петрович, Сесилија Роксбери (Брекс), СпидКенвес, Стеван Гарај (Штева), СФ приче, Таса Раденков (Кечига), УбикАгора, Хуебло, Џо Диобалато, Шарлин Вејтер, на енглеском
3-XII-2022 - 16-V-2026