Марта 2021, кад сам пресликавао последње дневнике, нашао сам и танку свешчицу где сам водио дневник током распуста 1965. Домаћи задатак, шта ли, што сам ваљда схватио озбиљно. Да ли ми се свидела идеја да је то шта се мени догађа од неке важности и вредно записивања, или ми се свидело да ја уопште нешто пишем као да сам неко, ко ће га знати. Има свега 14 страна, мојим тадашњим крупним рукописом - ово је између трећег и четвртог разреда.
За данас, само
Први дан распуста је прошао без посебних догађаја, сем што сам у биоскопу гледао филм "Људи са планете тајни". Филм је био тако страшан, да сам о њему размишљао скоро до поноћи.
Ех, размишљао. Сећам се овог. Били неки ћевапчићи за вечеру, а ја се навадио на црни лук (дуго још, бар две деценије, уз роштиљ није ишла друга салата осим сецканог лука), дакле идеална комбинација - слано, љуто и вероватно премор. Нисам могао да заспим, а кад сам заспао, све сам сањао оног огромног робота како руши све пред собом оним зрацима (тада још нисам знао шта је научнофантастична спора светлост, којој увек треба 1,2 секунде до другог краја кадра, без обзира на то да ли кадар обухвата собу, хангар, пољану или цео град).
Тад сам се зарекао да нећу више да гледам страшно и да ћу да научим да у сну кажем себи да је то само сан. Успело је, током година, и једно и друго.
Сутрадан је цело друштво коментарисало филм, углавном "јој какав је јеси видо шта ради", "а како оно врти палчевима скроз око руке и тим буши земљу". Онда је неко рекао да су то филмски трикови, видео је он тог робота, није већи од педља, неко је то имао, донео му уја из Шведске. То само на филму наместе да изгледа тако велик а у ствари је овако мали.
Филм је, иначе, "Мистеријанци" Ишира Хонде, из 1957. Стигао је брже као играчка у Шведску него као филм код нас, ваљда је најзад био довољно јефтин а идеолошки је био неутралан, за разлику од америчког СФа из педесетих, који је био империјалистички већином.
После овог су почели да се појављују и Годзила и којешта на ту тему, што углавном нисам гледао. Кад једном прозреш филмски трик, нестане и та магија, па и црна.
Двајстрећег јуна сам "из библиотеке (на шећерани) узео књигу "Тајна два океана". Бицикл је био у квару па сам га однео на оправку." Тј мора да сам га одгурао, ал' питам се код кога то.
Сад (2024.) кад размислим, то мора да је био онај ковач даље уз улицу, нека три ћошка даље. Квар је био у томе што је испао завртањ који је држао ручицу предње кочнице и изигравао јој осовину. Та предња кочница је била ни тамо ни овамо - кочила је на папучицу која би одозго притискала гуму, што се по правилу постизало некаквом полугом, али није имала полугу него сајлу, какве су имале само новије кочнице, као на спортским бицикловима, где су биле две папучице па притискале бандаш са стране. Човек ме лепо примио и рекао да сачекам, гвожђе се кује док је вруће. А ако не бих да много чекам, да му мало помогнем да брже заврши, да напињем мех. Мех је био нешто огромно, метар са два, две дашчане плоче са набраном кожом између. Доња плоча је била водоравна, а горња би се даљим крајем дизала у вис помоћу канапа пребаченог преко котураче закачене за греду под таваницом. То само повучеш отприлике метар да се плоча дигне, а онда пада на сопствену тежину. Ваздух би излазио кроз цев испод ковачке ватре, у којој је горео, то сам већ знао, кокс, какав је трошила Комбинатова топлана. То је било занимљиво да се посматра, и баш сам га добро запамтио, а и није било тешко - можда сам потегао тај канап седам осам пута и то је било то. Онда је нашао некакав завртањ, два-три броја већи него што је требало, мало проширио рупу њим, и то је било поправљено, имао сам кочницу.
За 25. пише "Јуче ме посетио Звојша. Играли смо се и читали. Данас сам био у школи и донео књижицу и похвалницу за одличан успех. Радостан, по доласку кући, частио сам себе целом чоколадом. Тата је био у Земуну и донео ми ручни сат марке 'Старт'".
Ех, та времена кад сам се још радовао томе. А ћале је значи још тад почео да студира. Ванредно, кад колико стигне, па му је потрајало скоро девет година. А тај ручни сат је издржао свашта. Види 16-VI-1966..
13-III-2021 - 6-II-2026