У петак, 20. био договор у клубу за сомборски фестивал. Идемо Букац, Димче са женом и ја. Био и Мика Путник, па је причао како су већ угурали двојицу на академију, ја бих дошао на ред кроз две године, ако он и даље буде на положају и ако се људи које зна још буду питали, за стипендију од телевизије Нови Сад. "Идемо сад на то да спојимо филм и теве", треба људи. Систем је да ниси у радном односу него слободни уметник, имаш годишњи уговор, па урадиш два-три крупнија комада или више ситних. Не изађе баш лоша лова. И... "како Вишња"?
Увече је чекао дуже пред школом, имали су час разредног мимо распореда, и само стигао да јој објасним зашто нисам ту у суботу.
А у суботу после школе правац кући на ручак а онда право у Сомбор. Хладно. Филмови бољи него у Кули, ствараоци старији, ово нису школе него клубови. Феноменалан "Мр. Чипс, то смо ми", о просвети као таквој, уз радове из учитељске школе у Алексинцу - на челу са "била сам млада и неукусна" (што ће постати легенда, која и данас кружи мрежом). Носио опет ону капу од лане, сви се окрећу.
Тако сам пропустио прву епизоду „Позоришта у кући“.
У недељу ујутро у чувеној посластичарници код Раме (којој је била посвећена једна епизода серије "Необавезно" на Другом). Пре подне предавање о киноаматерлуку у Војводини, па онда неки историјски састанак са ког се ничег не сећам.
Стигао кући у недељу поподне, па дошао Поп да ме одвуче да сликам неку бебу, па онда у клубу Димче држи састанак (долазе нам за викенд). Бранка се појавила кад је требало, отишли у диско, некако нашли где ћемо да седнемо, најзад ушушкано и топло око срца.
Но, већ у уторак сам био нешто мање одушевљен, опет смо мало сели у кино башту, све то фино и океј али некако ми све рибе изгледају боље од ње. И четири километра пешке до куће некако уме да се одужи.
Угурали ме да будем шериф у школи, тј председник омладинске. Ајд и то.
У четвртак, 26. ишао са Бранком да гледам "Мајстора и Маргариту". Филмчуга ипо. После нашли место негде даље низ њену улицу. Сметају капути... Добра месечина.
24-I-2021 - 26-VIII-2025