07-II-2020.

Прилично лепо време ове недеље, па смо извели клинке бар двапут - до Роде, и до Партизановог игралишта ту близу. мајстор Миле и живи у делу једне од њихових зграда, срели га једном, жену му двапут. Она не прилази, нешто је болесна па да их не зарази. Сви се боје тог корона вируса, мада мислимо да је то углавном хајп.

У среду, међутим, јак северни ветар. Келнерска тацна, из које смо некад хранили мачке па је оставили напољу да је време опере (друга је на тераси, сад имамо само четири мачке па је једна доста), је некако нестала преко ограде. Нема је нигде, чак ни код Јулишка у авлији. Нисмо приметили неку другу штету, али рече да боље проверим како стоји Клинцаид. Тамошњи комшија од преко је звао мајстор Милета (земљаци су, с југа) да ми јави да ми је капија отворена. Знам, сваки јачи ветар је отвори.

Па оно и јесте и није. Јесте капија отворена, али резу (коју ваља прогурати кроз две цеви) нисам нашао. Она се обично извуче само за толико да се капија отвори. Док је не нађем, узео сам нешто жице од 3мм и провукао трипут кроз оне цеви, док не смислим нешто јаче.

Пецара широм отворена. Не фали ништа - тример и нова шведска косилица су ту. Али ланац који је држао врата је преломљен, и још једна карика виси на катанцу. А кад сам хтео да закључам, видим да је и лева шипка, коју сам пре две године импровизовао од 6мм (биће ипак 4мм) гвожђа... такође разваљена. Немогуће да је ланац остао да виси тек тако.

Пар салонит плоча на гаражи је упало а и врата су отворена. Гаражу ионако не користимо, озбиљно размишљам да је једном срушим.

Једина друга штета је на фолији коју смо положили на леве четири леје. Пола лежи као и пре, половина згужвана преко тога. Само сам је развукао. Није подерана. Мораћемо да је боље развучемо и опет укопамо крајеве, само набацимо по ашов земље преко њих.

Неким чудом, минимална штета. Новој огради није ништа. Стара котарка, коју све чекам да падне, се није померила ни милиметар.

Увече, опет френдз парти (четврти), овог пута шљива. За клопу сам наручио 2кг јагњећег печења из оне кафане где је Киш ноћио јесенас, тад сам пробао па ми се свидело.

Деца су се приказала у најшармантнијем издању, необично тиха... вратиће нам се то.

Фотке сам нешто експериментисао, покушао са даљинским али нисам усмерио сензоре на блицу на нас него на таваницу, па сам се после намучио да надокнадим те четири бленде што је закинуо из сировог формата који ми даје еос70. Нисам баш задовољан, то испадне алгасто-зелењичаво у тамнијим деловима, а сад је тих било доста. У памет се други пут.

И гуме за бицикл. Заменио сам их две-три недеље касније.

А нисам га усмерио на сцену јер на полици изнад мог стола нема места да га усправим. Тамо је све што више не смем да држим на столу. Две плитке фијоке су сад скоро празне, јер близнакиње могу да их отворе кад хоће. Доња је већа и претешка, ту су бар четири стара диска, џунгла разних каблова, пуњачи, мишеви итд. Отварам је из залета, или на силу. А и на столу, докле оне могу да домаше, су само ствари које смеју да дирају - фиксни телефон, тозна и шта им намерно оставим. Пуњач за батерије, микровлакнасте крпе (зване миркоталасне) за сочива (углавном наочари), резервна батерија за еос70, нова стара нокла Ц7, резервни врх за оловку за цимет, скидач налепница и мало шта друго лежи на гомили под левим монитором.

Осмог смо се потрпали после ручка сви у комби и правац Чурда - да обиђемо чваркијаду. Истина, није било више чварака, ал' је бар било весело, било је шећерлема за децу (чак су се и Раја и Виолета посебно обрадовалии огромним лизалицама), навалило се и на шећерну вуну. Линда и Санда су добиле по колица за лутке, наравно најгоре кинеско ђубре, ал' ето нешто... па и издржала су штогод.

Неким чудом сам успео да се паркирам ни 50м од места где се одржавало, ваљда код Елевеновог стадиона. Није била баш гужва као за буч, ал' није за бацање. Ови што знају, дођу много раније, ујутро, док се чварци још топе. Уосталом, била је Драгана пре подне, и каже да се баш најела, тј било је за пробање али већ не и за продају, више нису постизали толико да натопе колико су могли да продају. Нисмо ништа од клопе купили, јер напросто не знаш ко ту са чим вара и подмеће. Кобаје, сланина и шунка су као ракија, треба имати произвођача од поверења.

Већ се увелико причало о том корона вирусу, чак је и овај излагач нашао за сходно да дотера своју рекламу у складу са тим. Продавала су се и разноразна пића, некакве ракије, коњаци, вина, ма вашар како и треба. И таман су одабрали добар термин, цео викенд је било сунчано, суво и не нарочито хладно.

Сув ваздух је омогућио да најзад снимим извор тајанствених жмигајућих светала која сам запазио негде источно од нас, а никако нисам успевао да видим шта је. Ово је најбољи снимак што сам успео да извучем. Касније смо купили некакав телескоп у Лидлу, који је доста моћан а јефтин, јер је оптички штогод зајебан, јако је тешко напеналити око тачно на оно место одакле се види; врднеш ли у страну, не видиш ништа. Е кроз тај телескоп сам тек укапирао шта то видим - Нафтагасову школску бушотину, коју којегде склапају па расклапају па носе другде, колико да обуче нове раднике, а и да стари не забораве како се то ради. Ту сам после виђао и у њиховој авлији, иза бусодрома.

Кад смо опет кренули да се возикамо са девојкама до Фабрике станице, мало смо једном прошетали и низ пругу, и онда сам овај торањ видео поближе. Па, ништа нарочито, већ смо га виђали из много веће близине, био је на 100м од друма кад се иде на башту.

Спомиње се: 04-VII-2020., Оде казан, 27-VI-2026., Виолета, Драгана Витас, еос70, Јулишка, Киш де Кок, Клинцаид, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), мајстор Миле, мирко, нокла, Рју (Раја), Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Фабрика станица, френдз парти, цимет, чварци, Чурда, на енглеском

22-III-2020 - 13-VII-2026