Велики празнични ручак ДБА у Елмонту за осми март, у ресторану у фабричком кругу код муштерије. Питање је ко је муштерија - велика фабрика електроопреме је изнајмила целу предњу зграду гђи Рашенић и мужу јој, који су такође били наше муштерије, и то заједно док се нису развели, после засебно. Ресторан је био у предњем делу зграде.
Седели смо овако: у крај стола, наспрам ње, Грги. Од ње улево ја, па Болди па жена му. Даље су били и остали из ДБА. Ручак дугачак, како већ иде, на крају сладолед. Две велике кугле са танком цевчицом од облатне забоденом између. Графички, из профила, личи на курац. Болди није то добио, ал' јесте жена му, па сам га само мунуо да уочи појаву. И уочио је. Онда крене са "па што ми ниси рекла да волиш тако танак па хладан, могао сам нешто да средим да ти изађем у сусрет".
Од овог су страдали само она и Грги, због овећих стомака (из различитих разлога), оволики смех је повећи посао, није лако. Сутрадан су се жалили на запаљење трбушњака, обоје.
Крајем месеца, ово написах на сезаму, у конференцији атарист, емулатори, значи око спектрума:
Једном сам се зезао и направио ћирилични листинг на тај начин - преусмерио адресу фонта на ћирилични, а адресу табеле токена на моју. Откуцаш LLIST, а оно уместо PRINT AT 5,6 испише ПИШИ НА 5,6.
(наравно, на сезаму нисам могао то на ћирилици да напишем, имали су довољно невоље и што су подржавали и јуски и још десет других распореда)
Иако је цела прича о аутоматском повезу чак на 15-I-1995., у ствари је то почело одавно - ваљда још прошле или претпрошле године у Сомбору, а досад се већ прилично и разрадило. У коду за неки Чоле Комерц са мале пруге видим да већ имам (под осамнаестим мартом) и поприлично разрађене аутоматике, у овом случају развез за лоше повезане ставке. Откуд лоше повезане ставке? Па, нешто је ту повезано ама је после испало да је негде износ уплате лоше укуцан, па исправљен, и збир везе више није нула.
Те фирме се једва сећам, мора да то није било писано за њих, ал' верзије разних ствари су у њиховом зипу, тај имам, а претходнике овог немам, или вероватно имам на некој од оних дискета које више немам на чему да прочитам. Није да су те дискете лоше, него је тај формат од 720К на печетврт цола нестао из БИОСа од ваљда 2002.
Таквих ситних трговачких фирми, које би се састојале од три другара, два стола, два телефона, кафе куварице/секретарице и изнајмљене канцеларије, је било већ на све стране, и бар десет наших муштерија је било од те феле, чак бих рекао да је промет између наших муштерија (произвођача и трговаца) вероватно већ добацивао до промета какав је некад имао, шгјз, Челик или Преспром. Доста таквих фирми је свирало једно лето или два, па нестало, или се распало на две фирме, не издрже ортаци заједно ни годину, али ови су изгледа били мангаши, кадри стићи и утећи, а и село (некадашње седиште среза, није ни мало) је било сложно и за сваки посао би се нашло с ким ће се. Нисам много чуо за њих касније, Грги је више ишао тамо, ја сам био тај један пут.
1-II-2019 - 17-VII-2026