30-VIII-1980.: Веридба
Ко зна што сам мислио да је ово било још јуна, али не, на фоткама ми је коса само до крагне, брада релативно кратка и састављена, дакле мора да је данас.
Арпи и Ружица су се верили, у Чурди. Журка је била код њених, где не познајемо ама никог, осим што се појавио Гитин давно нестали отац, и покушао да се здружи с нама колико се може, и јесте мора да је на њега риђа. Такође и његова госпоја Анђа која је штогод чувена у нашем крају - Ђуђа ће после изручити читав товар прича о њој (а мора да је и ова о њој). Швалерала се баба с неким из нашег краја, плус је било неке парнице око наслеђа, да ли се развела од неког комшије, или само становала ту, немам појма и заболе ме. Занимљиво је да ту ама ништа лепо нисам чуо. Тај риђан ме се дојмио као пицопевац у годинама, који се некако труди да се снађе ал' нема вијуге и не иде му баш, а изгледа онако, нит смрди нит мирише. То што је попио, па шта, што пије кад му шкоди. Немам саосећања за људе који пијани остављају лош утисак - пустио си из себе оно што иначе кријеш, и то је још горе, па ниси баш морао*. Мојој госпоји је био из места антипатичан, чега се добро сећала и целих 45 година касније.
Ружица изгледа баш слатко и уме тако да те гледа да баш зрачи искреношћу и радозналошћу.
С наше стране, наравно, Ома, она и ћале, танти, те пар Арпикиних другара.
----
* сад кад сам ово написао, наравно да сам применио исти стандард и на себе, ретроактивно. И да, остајем при томе, кад год је било да ми се није свидело какав сам био кад попијем, следило је неко преиспитивање себе, мотива и разлога, инвентарисање изнутрице у глави. Нарочито кад је било из погрешних или нејасних разлога.
Спомиње се: Арпад Гунароши (Арпи), Ђурђа Мићуловић (Ђуђа), Маргита Гунароши (Гита), Ома, Ружица, танти, Чурда, на енглеском
25-IV-2021 - 14-VII-2026