септембар 1992.
Ово су цеви у остатку дневне собе, и поглед на спаваће - у мањој (лево) је већ урађен бетон. И (тек сад видим!) полепљене и плочице... тако да мора да је тип који је лепио плочице био ту пре овога, а онда касније дошао да заврши.
Нашао сам га случајно, био сам нешто код Гаргамела (који је сад изнајмљивао канцеларије у дирекцији термотоплане, не више у самом магацину, што и није далеко). Не знам шта сам радио, била је тамо и нека инспекторка рада, посао углавном стајао, ја седео и чекао да провере шта сам им одштампао, кафенисали. Она друга риба (не она тамна лепотица што је после радила са Марином Чикезин код оних што продају оловке) рече нешто да јој је муж керамичар, са Вира... па смо се нешто договорили да нам излепи плочице.
Једног викенда сам сазвао опет мобу, овог пута све друштво из ДБА - Болди, Фефи, Рале, Сале, можда Срећко, можда Блажа и врло вероватно Штева. Излили смо фини бетон преко цеви за грејање. Тј то се баш и не лије, полусуво је и треба да се набија и глача да буде равно. Спаваће собе је већ урадио малтераш, па је остало само купатило, предсобље и велика соба, дакле 50 од 83 квадрата. Она два квадрата у шпајзу нисмо ни радили, тамо су крајеви цеви и онај тунел.
На овој фотци су цеви у трпезаријском делу велике собе (ближе) и кујни (даље). Скаламерија на зиду у Јохановој соби (ака остави) је разделник. Остале цеви ће догодине.
Бетонирање је ишло сасвим добро, с обзиром да смо од стручњака имали мене, видео сам једном како се то ради. Дакле, ја сам био инжењер. Као лењир смо користили цев 30х40мм, вишак од ограде.
Лепо време и рекао бих само гајба пива. Можда је кружило и нешто ћалетове ракије. Зачудо, завршили смо пре мрака, који стиже око 19:00. Формално, још је лето, али сви у дугачким рукавима и чакширама.
Ових дана чујем да је Болди помагао Киду да уради генералку на лади - замени ланац до брегасте, наштелује вентиле и слично. На том ауту то може за један дан.
Пешес дана касније, кад се бетон стегао, позвао сам тог лика са Вира. Потрошио је шта је остало лепила и жутих плочица (за предсобље), а онда је сиве плочице радио скоро насуво, песком. Песак и цемент би измешао 3:1 и само мало га прскао из црева, тек да овлажи. И на то је слагао плочице. Тих жутих плочица сам нашао за једва двадесетак квадрата, и то на неком шкљ стоваришту где је Гик продавао рестлове са градилишта. Све остало, јебига, светлосиво.
Тип је иначе баш занимљив, Далматинац а ожењен овде, једном која (има другарицу која?) ради код Гаргамела а онда је код куће умало најебао што се оженио Српкињом, па беж овамо. Наговорио сам га да прича далматински, да се не труди, а и ја сам се ужелео да чујем.
Кад је завршио за тај дан, седимо на тераси, пијуцкамо ракију, гледамо залазак. Овакав дијалог:
- а какво ван је то задовојство да гледите једни другиман убашче?
- па тако иду плацеви, тако се овде гради. А у шта би ти да гледаш?
- а у море...
- е буразеру, закаснио си подебело.
И јесте, пре неки еон је овде било Панонско море. Док смо копали подрум налазили смо шкољке - вероватно речне, али лажан доказ за није ваљан доказ против.
За ону банку у Пландишту смо били наручили некакав Оливетијев документ штампач... опет тако неки безвезни назив, као да ови остали штампачи не могу да штампају документа. У ствари је фора била у томе да није намењен штампању на празан папир, мада би свакако умео и то, него да на постојећем папиру доштампа понешто на одређено место - да нпр попуни вирман или да допише нови ред у штедну књижицу, кад се нешто уложи или подигне. Што је запало мени у задатак, апликације за банке су ионако биле моје.
Проблем је што никако нисам успевао да било шта одштампам на њему. Упутство, скрнаво преведено и извучено са недовољно фарбе на неком дркавом шапирографу. је садржавало ваљане искејп секвенце за позиционирање, избор фонта итд, али нешто је фалило, нешто као оно на ласерима што је требало да дефинише графички контекст, илити да ресетује штампач и доведе га у стање да прима наредбе. Разговарали смо са продавцем штампача, неком јебачком фирмом са Новог Београда, која је признала да у ствари не знају како смо уопште успели да купимо тај штампач без њихове апликације (тако што је то ишло преко оног мангаша из Пландишта), и да исто тако не знају да је ико икад успео да га потера без те апликације. Те се ствар средила тако што смо купили нешто софтвера од њих, на дискети читљивој из Доса (они су, наравно, све то радили из неког Уникса). И то нам је, у ствари, средио тај исти тип, чуј средио, платили смо то 1500 ДЕМ. И једно јутро одем до Београда, нађем се са њим негде око Савског трга, па запуцамо до Новог Београда, нађемо ту фирму [пар недеља након што сам ово написао, наиђе фотка зграде у вестима, па сам познао и сетио се: Енергопројект], чујемо још нешто детаља... Као, да, има ту нека секвенца (сам казо!) коју апликација пошаље штампачу, али они немају појма где је то, нису они ни писали апликацију, то они само дистрибуирају, ваљда у преводу.
И донесем ту дискету у фирму, ископирам је у празан директориј, и кренем из Дос Навигатора да тражим искејп, фајл по фајл. И нађем, у неком тамо као драјверу, нешто што је личило... Ископирам тих десет бајтова, и убацим да се пошаљу штампачу пре него што му се пошаљу редовне команде. Дакле, 150 марона по бајту, џабалеску.
И ту ме крене карта, све то је прорадило за два дана. Сам ђаво зна колико смо били на губитку због тих 1500 марака, ал' јебига, част и углед фирме су били у питању. Већ наредне недеље та моја апликација је уредно штампала нове ставке у штедним књижицама Пландиштанаца.
Спомиње се: Александар Расков (Сале), Благоје Врбовић (Блажа), Болдижар Барваи (Болди), вирман, Гик, ДБА, Золтан Чонти (Кид), лада, Марина Чикезин, моба, Остојин (Гаргамел), Раде Перетић (Рале), Срећко Жаја, Стеван Гарај (Штева), Ференц Фаркаш (Фефи), на енглеском
17-X-2020 - 13-VII-2026