(... 133 речи...)
За вечерас смо имали трипер комбинацију у пуном смислу. Видим да ове године ништа од летовања, нећемо ми никуд, па ајде бар мало... хммм, има тај ресторан на селу где наводно долазе београдски скоројевићи и менаџерска каста, а Бајло је скоро у истој улици, могао би да нам буде водич. А још је и ноћни чувар, ваљда има неки уторак слободно, да му не откидамо од викенда. Аха, како да не, ал' смо га испланирали - не, каже, код њега ћемо, има опет добре рибе, добије са посла оно што им се заглави у решетку.
Па смо прво покупили Драгану и онда набадали да му нађемо кућу, рече „једина на спрат од главне улице“. Аха, има их бар четири спратне а ни на једној се не види број. Мени на нокли цркла батерија, па га је Драгана звала да изађе и маше.
Кућа је двојна, у левој половини брат са породицом, у десној он, сам. Нема капије, има фино сређену терасу (спојену са братовом, бајаги раздељену), улази се са терасе, кроз кујну, у соби паркет... А у купатилу фали лавабо. Каже поломио му се, па никако да метне нов. Руке смо прали над кадом, мало незгодно али изводљиво.
После нам се придружио Сташа; Манџа је био на фудбалу, није могао. Е сад ово је било увече а фудбал поподне, ал' тако му је то, канда је испуцао изласке за тај дан, да је изашао двапут кењала би му госпоја. Бајло је спремио пуњеног шарана мајсторски, никад тако нешто нисам јео. Моје је било да после скувам кафу и чак оперем шољице и џезву. Да сам пио, нисам, довољно је што возим даме.
Добро зезање и, изнад свега, дочек прве ваљане кише након два месеца. Крај суше.
У осталим вестима, Стенли опет у авлији радио неког бенџу, а Анита надзирала. Најбоља фотка је кад он клечи и риба нешто (таблу, оквир прозора, врата, штагод) а она се подбочила и гледа. Наслов се сам намеће: „прескочио си тамо“.
3-XII-2017 - 10-XI-2025