(... 2 речи...)
Положио нееуклидске геометрије, и пошто сам откачио алгебру два у јуну, остаје ми само анализа два (функције више променљивих и комплексна анализа), уписао трећу. Али већ је октобар, настава почела, немам собу. Овај месец сам прегурао комбинацијом аутобуса и спавања когјегде.
Једном сам преноћио код Аџе и Заке, на камперском лежају, тек након пар чашица најгоре лозе што знам. Нисам могао да замислим да такво ђубре постоји. Предомислићу се наредне године, кад нам В.Ј. понуди јапанску пиринчану, која воња на индустријски отпад, попут неких јаркова са отпадном водом око Комбината.
Једну сам ноћ преспавао у дому, код Хорхета. Једну код неког лика из Осијека, мислим да сам га виђао пар пута на хемији или са хемичарима на заједничким предавањима (нпр педагогији, социологији). Једном је у кантини у подруму Машинца јео сендвич и пио јогурт из пластичне чаше. Скроз је скинуо поклопац, па су му се бркови опуштено умочили у јогурт и... аха, схватам проблем, дакле како га решити... имам и ја бркове, ваљаће ми. И смислим да не скидам поклопац, него кључевима (а увек имам неке у џепу) избушим две рупе - једну да излази јогурт, другу да улази ваздух. Радим то још увек.
Виђали смо се кад стигнемо, оних дана кад бих имао где да преноћим и то знао довољно сати унапред, или викендом кад се видимо код куће.
Средом и суботом смо Љуба и ја тражили собу. Или бих ја дошао колима, или бисмо отишли до њега (неких 25км даље) и узели од његовог ћалета. Он више не вози, имао је удес, погинуо му пријатељ. Он је возио, и скренуо нагло да избегне бициклисту здесна, а после никако да докажу да је бицикла уопште било. Извукао се на условну, вратио дозволу, не вози више.
Сутрашњи "Дневник" (наводно покрајински, али огласи месни) би излазио увече око 21:00, па бисмо седели у предсобљу са осталима и чекали да донесу свеж број са малим огласима. Једном је изашао после 22, јер се играла првенствена фудбалска утакмица, па док ураде фотке. Онда бисмо чешљали стране са огласима и тражили нешто згодно; појавили бисмо се на пар места по граду тако ноћу. Било је шашаво, нагледали смо се баш занимљивих места, укључујући четврт тавана где је Болди становао са још једним из IV6.73 - друга четвртина се издавала. Соба је била тако тесна да је орман изигравао зид и отварао се из ходника. Кењара и лавабо су били у недовршеном делу тавана, под голим црепом. Кад је госпоја, која је то издавала, дигла ролетну да види ко куца, прво је видела мене и тргла се. Стигао сам да кажем "не брините, нисам тако страшан по дану", што је ушло у редовну зајебанцију наредних месеци.
Напокон, на самом крају месеца (30. је падао у недељу), смо нашли собу, код неке бабе у авлији, опет нека шупица прерађена у собу.
За то време, код куће је живот текао нормално. Ћале је ишао редовно на службени пут, нарочито овако с јесени кад су по Шумадији сточни вашари, куповао је свиње за фабрику. Знао је мање више све свеце напамет, тамо ионако слабо јебу календар него дане одређују према најближем свецу, „други дан иза светог Стевана“ и слично, а сточни вашари, наравно, падају на дан кад је у том месту слава, која пак зависи од свеца. За сваки случај је носио са собом и православни црквени календар, јер је у њему био и списак тих вашара.
Тако се десило да је пролазио кроз Бртог у нека недоба, можда четири ујутро, далеко пре свитања, и успут бацио поглед на стричеву кућу, приметио да је упаљено светло. Питао се шта би то могло бити да гори светло у сред ноћи... док је укапирао да мора да му је умро стриц, већ су били прошли следеће село, сад касно да се враћају, имали су да иду доста на југ, а имао је два вашара у плану за тај дан. У повратку тек није било начина да сврате, јер је онај други вашар био доста западно од првог, нису се ни враћали туда, стигао је кући касно увече.
Не контајући с ким има посла, ћале то после исприча, сад да ли чича Радету у лице или некоме одатле, свеједно, овај се на смрт увредио што ћале није свратио кад је видео. Више није говорио са њим, нисмо га више никад ни видели.
17-IV-2017 - 17-XII-2025