04-VII-2015.
Устали нешто раније, спаковали се и правац Сегедин, није далеко, можда 30км. Пошто је субота, паркинг је џаба а многи дућани не раде, или раде до 14. Отишао право до оног дућана и купио нови објектив. Старом се већ скида заштитни слој и ма зајеби имам пара хоћу добар објектив. Попунио и формулар за повраћај педевеа. Пазарили и цегер бакалука - млеко, саламу, сира, резанаца, бочицу карија, нешто гушчије јетрене паштете.
Згадио ми се утицај енгрпског код куће, али да се седиште универзитета има натпис на енглеском је превише. Навијам за то да домороци то читају „универшитј“ (према правилима за читање, која у мађарском постоје и стану на један лист).
(... 2 речи...)
Њу је нажуљала сандала, прокрварило јој, па је купила апостолке и одмах јој је било лакше. Овај пар је потрајао неколико година, квалитет.
Покушавао сам ту и тамо с мађарским ал' не иде, сад ми треба неколико пића да олабавим ту зарђалу славину. Или нагло проради, не кад ја хоћу, него тако крене. Није да сам заборавио много граматике или како се гради реченица, него ми утањио речник, има ту превише зазиданих ходника и мрачних буџака.
Комплекс Дом/универзитет се опет нешто прерађује, ево изложили су макету како то треба да опет буде као што је некад било... ваљда ће још једна генерација архитеката да се учи на том деветнаестом веку, немој да би неко правио нешто данашње. А монтажно гледалиште у атријуму је окренуто контра од оног како је било 1990.
Ручали у једном од оних безвезних места где је цео ресторан у подруму, пар столова на тротоару, шанк унутра. Не знам да ли имају укупно шест столова, али кувар је мајстор. Бечка му је била одлична а повелика. И келнера сам разумео кад је питао „savanyos vagy nem savanyos víz?“ - воду киселу или не киселу? - нисам толико зарђао.
На граници се за повраћај педевеа стаје у крајњу десну колону, што не видиш док не угледаш црту, а онда смо већ били две колоне лево. Није долазило у обзир да мењам колону, а има и прича да ти уредно овере папире а онда јаве нашима преко шта си то пазарио, па тако уштедиш 18% педевеа и платиш 30% царину. Па смо само продужили у својој колони и отишли до собе на Палићу да попијемо кафу. Стигли у 13.
Видели смо и прву колону сиријских миграната, све шиљокурани без жена и деце. И после у самоуслузи, где смо купили млеко и кафу и нешто дувана, јер нисмо понели довољно. Покушавали су да плате у еврима, ал' их је касирка слала до најближе мењачнице, има их на сваком ћошку, не примамо друге новце осим динара.
Попили кафу на балкону, а онда спаковали пазар и отишли на купање. Шкљоцао новим сочивом, нарочито исте призоре као јуче, да после упоредим.
Газдарица каже да су на делу нека мутна посла, воду у језеру су прогласили да није за купање, због алги, али у ствари да одвуку туристе на оближње Лудошко језеро, где су неки канда турили паре па сад очекују зараду. Већину кућа око Палића поседују мештани, што се овима баш не свиђа. Свеједно смо отишли до плаже, успут узели по сладолед, па смо се и купали, јебеш алге. Нисмо много, све клизаво, тешко се и излази. У повратку нешто ожеднели па нашли неку брвнару звану „Брвнара“ и ту попили по швепс (ја, вала, два, баш сам био жедан). Брвнара изгледа као бивша, а и клинац који тамо ради изгледа као нечији сестрић, на испомоћи док не крене сезона за озбиљно. Реда ради питамо где може да се поједе добра рибља чорба. Каже има код нас, само дођите увече. Доообро...
Па смо отишли до собе, осушили се, дремнули, па круг шетње, па дођемо ту. Испало је да је клинац веома професионални келнер, чорба првокласна (рецепт онако бачки, није као код нас, светлије црвено и има и резанце та тране), а од месног вина је испао одличан шприцер - сода из содаре у суседном селу, а већ сам мислио да је то изумрло. Уштрцао га је стручно. После тога дуга шетња о заласку, гомила добрих фотака.
Спомиње се: енгрпски, паштета, чорба, шприцер, на енглеском
22-XI-2021 - 18-V-2026