Пре неколико дана ми је допиздела Виста или шта сам већ имао на независном. Мислим да сам био турио ХР, јер је Виста опако брљала, то баш нико није волео. А онда је и то почело да брља, и то са мрежом. Ради неко време на 192.168.0.н, где ен буде неки ситан број, и онда из чиста мира не види мрежу. Погледам како је подешен, кад оно одједном му ипе број почиње на 254... Зашто, Мајкрософте, зашто си ово морао да поправљаш? А да, ти поправљаш оно што ради, што не ради не дираш...
Те сам закључио да ми је доста, и турио некакав Убунту на њега. Пали, иде.
(ову белешку сам записао на независном, на српском, па сам је по обичају начичкао замкама за преводиоца, па је зато енглеска верзија овог... чудна)
Типично је за западни обичајно-правни ум да чак (у фоксу, а и другде у Пенџерију) водоравни менији имају „улошке“ ("pads" - хигијенске?), док усправни имају „шипке“ (чоколаде, сапуна?). Мада су логички истоветни, исто се понашају, све исто осим правца (усправно или водоравно, само то), не, то су засебни случајеви, имају засебне синтаксе итд итд. Све због буквално једног бита информације по ком се разликују.
Могуће је да је суштина тог правног система корен западне ненавикнутости на апстрактно и/или аксиоматско мишљење. Ништа не следи из општег случаја, ништа се не изводи по себи, све мора да се уведе индуктивно, на основу довољног броја сличних случајева. Како ли прописују шта је слично а шта није?
Например у законима нема „правно лице и тачка“, нема ни физичког, или дефиниције малолетника. Практично сваки закон садржи списак случајева на које се односи, а спискови изузетака нису никакав, хм, изузетак.
У току је опет хајка на другарске мреже, овог пута РИАА затвара сервере еМулцу. Данас сам на радију бар три пута чуо разноразне коментаре, и то подугачке, на тему колико је паметно сећи ту грану, јер се ипак и на њој седи. Каже један "кроз двадесет година ће се историчари чудити какав је то бизнис био кад се тако сулудо обрушавао на сопствене муштерије".
13-XII-2009 - 10-VII-2024