19-VI-1975.
Дао крв други пут. Частио ваљда за испите, баш ме кренуло. Један лик је пао из анализе јер се није испишао пре писменог. Могао је проћи, али је предао само један урађен задатак, притисак је то. Тог, и можда само тог пута се анализа могла положити а да не урадиш стандардних 1000 интеграла (мој случај, у вр главе 200), само ако добро знаш особине интеграла и како се понашају. Следећа два рока су задаци били већ мање песнички а више технички, и није прошао. Изгубио годину, уписао поново, али кад је требало да је полаже други пут прошла га воља.
Чуо сам после да се био и пропио, да се вукао по селу... а онда 2013, кад су организовали окупљање на 35 година, чуо причу да је његов син покушао да изврда што му не иду студије, и вадио се на "ако мислиш да је то тако лако, што ти ниси дипломирао", на шта је он само рекао "а јел тако?", вратио се на студије и дипломирао. Свака час.
У међувремену, стари Дом је срушен након другог пожара, већег од оног првог. Занимљиво како су се оба потрефила у понедељак, кад Дом не ради, нема диска нема игранке. Штета, то је место имало шмек. Од десет хиљада цигарета по вечери. Од којих ниједна није изазвала пожар.
Нови се већ зида, ускоро готово. Ево већ односе шут од рушења старог. У ствари, то је некако баш брзо урађено, јер ако је стари срушен сада, а нови отворен... кад то, наредног пролећа? Или за свети двајздевети. Брзо нешто. И добро и држи та зграда.
Као и прошлог лета, диско ради у амфитеатру (антитеатру...) музеја. Иза левог зида је позориште. Улаз право са трга.
И Жика шанкер је пренет из старог Дома, има штанд код улаза. Асортиман исти као и пре, пиво, банатски ризлинг на литар, кафа, еспресо, и ваљда кокакола и нека лимунада. Нисмо одиграли оно са петопарцима (в. 13-I-1974.), доста бре.
А диџеј је био Слеш. Мора да је било зајебано овако напољу, морао је да доноси опрему - грамофон, плоче, микрофон, појачало, звучне кутије - и поставља је пре свирке, па да је после враћа. Није битно где је стајала у међувремену, то је морало све да се уштекава, иштекава, подешава и понајвише носи, диже и спушта.
Ова фотка је после имала и нешто историје. Током јесени сам негде набавио (ваљда од Димчета, он се бавио тим стварима) једно добро затегнуто сито, нанео нову емулзију, урадио ову фотку на документ филму (емулзија за фото папир, на провидној пластици, веома контрастна), па осветлио сито над кадом (држећи рефлектор неколико минута метар изнад), па развио обичном водом, тј испрао емулзију где није била осветљена.
Сито сам онда однео код њега у ззззз, па смо тамо у лабораторији нас двојица (и још један) наштанцовали педесетак примерака тог плаката, „музичка радионица, плочовођа Слеш“. Тај је плакат стигао и на улицу, и на један зид моје собе, па и у њену студентску собу.
Мислим да сам још свега једном касније покушао да радим сито штампу, и нешто нисам био утрефио, лоше је испало. Вратио сам све, ваљда, и више нисам покушавао. Доста што је овако добро успело тај један пут.
Спомиње се: 13-I-1974., Корни група само вечерас, 05-III-2025., Димитрије Јосин (Димче), Дом омладине, ззззз, Мика Зеленић (Слеш), на енглеском
16-XI-2014 - 12-III-2026