20-I-2014.
Прва половина јануара прошла онако, без неке фрке. Правила сапун, ето те своје производње, и то пориличну количину, има да нам потраје коју годину. Нисмо баш задовољни обликом, калуп је дрвен, од дасака, па после мора да се сече. Ово ће касније бити решено кад се буду појавили силиконски калупи за муфљузе (мафине, в. Кућни), то већ има облик и величину тачно за шаку, а и лакше се вади из калупа.
Забављали Нешу, Лена често била ту, ћалета смо двапут довели на ручак - петог и за божић, била и чесница, ма све.
Осамнаестог отишли у Београд, онај турски, да нађемо тог Тозу и потпишемо купопродајни уговор са њим. Срећа у гепеес, никад ја то не бих пронашао, кроз какве ме то сокаке провео, ма и да одем поново истим путем не бих ништа препознао. Ал' стигли смо тамо, све океј. Тип изгледа као комбинација Мике Антића, Моме Капора и класичног вождовачког мангупа, само десет година старији од нас. Он и баба (релативно младолики обоје) живе у подрумском стану, мада није то баш скроз подрум, на падини је, има неке полупрозоре спреда а страга можда и целе. Остатак куће - приземље и спрат - ваљда издају или су им ту деца. Напишемо ми тај уговор, потпишемо, и он понуди да одемо ту до мурије да га оверимо. Видим Неша већ нервозан, мени се не вози још двапут кроз те сокаке, ма реко уговор је уговор је уговор - сетим се како је ћале оба пута кад је продавао шкодилака уговор састављао на трговачком папиру, у кафани поред ауто пијаце, и све било океј, те реко не треба да оверавамо.
Одемо сви четворо (Го, Неша и ми) код Лене на Видиковац (станује са Злијом, ал' он није био ту), покупимо је па се вратимо на Кошутњак, прошетамо по њему, па седнемо негде да клопамо, са добрим погледом на све - од новог моста на Ади до Калемегдана и Земуна. Клопали смо неке шпагете, ваљда није ни било лоше, тога се баш ни не сећам. Важнија је серија фотки са фацама које је правио Неша, ту му је први пут изронило много тога што ће касније да буде типично за њега, као да је тог тренутка дипломирао од фришко проходалог бепца у правог клинца.
После смо вратили Лену до стана, Злија је већ био ту, па смо поседели са њима неко време. Увалио нам кило ракије што је испекао његов деда из Хрватске, и пар кобаја од њега, не знаш које је боље.
Оно са уговором (је уговорм је уговором) је испао рачун без крчмара. Не можемо да возимо мопед док га не региструјемо, а не може да се региструје без овереног уговора, оверу ради мурија уз присуство и потпис и купца и продавца. Каже, једино да одете тамо у општину Гроцка да добијете потврду да је одјављен, па онда тако... Аха, мајке ти, чему вам служе број мотора и број шасије, зар ви немате некакву базу података, што већ седамдесет година инсистирате на тим бројевима, а сад по њима не можете ништа сами себе да питате, јел имате ви уопште некакав систем? Него морам ја да пичим 120км до Гроцке и да се тамо јебавам са некаквим истим таквим ћатом? Море, нека стоји као украс у авлији, баш је леп, нећу га регистровати, нећете ухватити ни таксе ни порез на гориво, а у 15:00.
И тако тај мопед остаде да стоји као споменик бирократији.
Јуче били у Клинцаиду да обиђемо башту и узмемо млека. Зеки се у ствари докотрљао, ваљда се био извео на улицу, стекао је ту навику да седне пред капију и гледа кога да савата да се мало издивани и размени свеже трачеве. Мора да је видео да су нам ту кола, па дошао. Нисмо га сликали, оно мало фотака што има је из нокле. Онда смо га одгурали до куће, тих стотинак метара, узели млеко. Тим се дуг свео на 610,8 литара.
Ово на УАу
>Гледао сам доста писија са седмицом у последње време, свима је укључено писање кеша*
Где си нашао такав писи? Хоћу један!
Својим старим застарелим писијем то морам препотопски, около наоколо. Прво морам да пишем код, па пошаљем апликацију муштерији, понављам то док им се не свиди, пошаљем рачун, они пишу неки кеш мојој банци, онда пишем банци да видим јел стигло (тај је део бар нешто аутоматски), па прошетам да посетим серекеш (ком такође пишем упутства) и тек онда видим кеш.
Будућност је срање...
Код куће... звао тог оџачара, долази у среду. Зима тек треба да почне, није хића. У котлу се наталожило катрана, овог викенда ми се четка заглавила унутра у једној од цеви. Аматерско чишћење има својих граница, време је за професионалца.
(... 26 речи...)
Лена би сад требало да потпише уговор са тзв. послодавцем. У ствари је самозапослена, у једноособној сопственој фирми ака агенцији, какве отварају обично некретнинци и софтвераши, која онда уговара. Члан 11. о неконкуренцији, је разлог што га још нико није потписао (остали или раде под другачијим уговорима или без икаквог, а сви агенције). Е у њеној верзији је неконкурисање ограничено на ужу делатност (управљање вишеструким сајтовима у вордпресу, развој алата за то), што раније није било. Тачно онаква исправка какву сам убацио у уговор са Јуниџуелом пре десет година, што је и тада прошло.
----
* лик је стварно написао cash уместо cache
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Илија Ћирилов (Злија), Јелена Средљевић (Лена), Јован Димијан (Зеки), ЈуниЏуЕл, Клинцаид, Кућни речник, Ненад Бергер (Неша), нокла, своја производња, серекеш, УбикАгора, шкодилак, на енглеском
25-I-2014 - 5-VII-2026