Дан обрачуна за опкладу око плата, буквално. Данас то у Визсеку има да ради, или смо пукли. Одвезли смо се Цингерман и ја тамо ујутро (овог пута је он возио) и до поподнева сам већ ухватио два пива на засебну опкладу од шефице њихове. Тражила да јој направим ад хок извештај са три колоне - име, презиме радника и трећу колону да јој дам да бира шта хоће. Хммм... аха, смислим фору и направим, стиже пиво. Тражи онда још једну колону, друго пиво.
За то време њено особље уноси сате и шта већ има. Било је већ прошло три кад је све било унето, пустимо обрачун... добро, не јавља нигде ништа, прошло за мање од минута (на око 1000 радника* са по четрдесетак поља са подацима за обрачун и двадесетак поља која се из њих израчунавају, што је бар толико функција у оној мета табели). Пуштамо на две машине два различита извештаја, да сравнимо збир. Чита он наглас а ја сравњујем са оним што видим код себе. Слаже се до у последњу целу форинту, не слаже се за 12 пенга. Е да полудим, хтео сам већ да скачем кроз прозор (само да одувам вишак притиска, немам дугме за панику). Онда он каже да се зезао, па сам се предомислио и хтео њега да бацим кроз прозор. Штета, само први спрат.
Дуг и опичен дан. Около леп снег у то мало што Мађарска има од Алпа.
----
* још су се тако звали, ово је доста година пре него што су били политички искориговани у запослене