Скробара, дакле фабрика свега што може да се извуче из кукуруза, па чак и скроба. Декстроза, слаткиши од ње, јестиво уље (па онда маргарин итд), а оно што преостане је ишло у сточну храну, што је суседна фабрика у истој авлији, уз реку.
Мада су пре свега производили сировине за остатак Комбината, било је ту и занимљивих ствари. Многи се сећамо тзв. кромпир шећера, што су биле некакве лом плочице, кремкасто жућкасте и сјајне, по боји штогод сличне жутом кромпиру, мада је њихова једина сировина кукуруз. То се помало лепило за зубе, па се топило у устима, било помало слатко и било врло јефтино, тај лом су доносили радници, а свако је знао понеког.
Друга ствар је био декстрин, тј некакве бомбоне са декстрозом, које су се лако топиле у устима и некако освежавале, и боља верзија тога, декси сок, који се продавао на кило. Једну кесу тога смо били понели у Сутоморе (в. 18-VIII-1993.), и било је право чудо, ти кристали тако оборе температуру док се растворе, да се од литре млаке воде и три кашике тога добије литра хладног сока.
Трећа ствар је била баш полупроизвод, кукурузна меласа, ака „камен мудрости“, што је ћалетово друштво навелико користило да повећа количину ракије (тј. лозе, мада је било и другог), ко ће га знати колико су они тога трошили, за сваку сезону би се набавило по буре тога. Не знам на колико се то делило.
Деведесетих су доведени до банкрота уобичајеним маневрима. Касније прозвани КуПрод, види тамо.
17-VII-2021 - 17-VII-2026