Још једна глупа војна вежба. Бар време није тако лоше. Опет се скупљамо на имању.
Један има камуфлажну фацу, сивомаслинасту. Ноћашњи, још се није отрезнио. Покушава да пиша, али се не сналази са униформом (можда је служио у морнарици), не може да га нађе, само што се није упишао. Циркус прави, добар почетак.
Наравно, окупљање рано зором, да бисмо до подне кренули некуд. Пошто смо на имању, неко се нашао довољно стручан да припомогне да се отели крава. Слузимо народу.
Пешке до Тисе, где су нас сместили опет на неко имање, у некакве собичке. Не личи на хангар, ниже је и испреграђивано, а није ни свињац, има патос. Добили смо балирану сламу и добре војне вреће за спавање. И м72, донекле познато од раније.
Уобичајено срање, кад скупиш одрасле људе, ишчупаш их из њихових брига и редовних живота и ставиш их да шетају или чекају и немају шта да раде... следи само по себи. Покушавамо да заспимо, ал' причање вицева је скоро обавезна тачка, добра два сата. Сто сам већ знао, два нова чуо.
Узели да зајебавају једног из Чурде како у мађарском ни нема зглавне псовке, све нешто на српском (што је у Чурди донекле и тачно, убацују речи). Овај одбруси нешто што су добрих двадесет минута преводили... сликовито, сурово, јебитачно.
Базали смо туда добра два дана, јебавали але и чекали. Осим што... а да, опет сам остао без браде. Поткапа је није баш покрила. Ал' косу јесте :) - мајор, пуковник, или кој је већ андрак био, није приметио ништа.
15-XI-2015 - 12-XI-2025