На посао, преко Хоргоша.
Софтекс је био у уличици паралелној са главном. На ћошку где се скретало са главне је била периферијска* кафана, права она шљакерска рупчага где се увече окупљају и обезнањују. Догађало се да одемо у град на пиво, а у повратку пажљиво обилазимо око тог ћошка да не нагазимо некоме на руку. Видели смо и класичну сцену кад жена вуче пијаног мужа кући, ма сав тај неореализам уживо. Затварала се ваљда тек кад свима понестане пара.
И онда једне ноћи затварамо фирму, закључавамо, укључујемо аларм, крећемо преко, кад наилази један, пијан ко летва, пита да ли бисмо купили врата. Која носи на леђима. Обична собна врата, са све рагастовом, шаркама и квакама. Цена би ваљда била таман за два пива.
Објашњење је у ствари просто. У крају се доста зидало, што је углавном значило да се руши стара кућа и прави нова. Старих врата и прозора на изволте је било онолико, то ником није падало на ум да чува, коме то треба. Одакле овом типу идеја да може неком да прода врата у сред ноћи, није ми јасно, никад нисам био толико пијан да ми на ум падне таква трипер комбинација, а камо ли да је још и спроведем.
Недељу дана касније, исто место, исто време, исти распоред ... и опет лик (можда тај исти) покушава да нам прода врата. Ко зна, можда је прва продаја прошла одлично.
Врућина у фирми је донела и додатни догађај, који се десио само једном. Ула се обукла нешто лакше... само гаћице и нека полупровидна хаљиница. Хјооој. Оно, грађена је, свака част, и срећна је околност што су наши монитори у буџаку па је нисам превише виђао, ко би издржао цело радно време тако... Но, потрефило се да је стигао неки колор штампач и скенер, па се то калибрише узајамно - кренеш од колор фотографије па је скенираш и одштампаш, па скенираш то што си одштампао, а апликација онда према томе подешава штампач, наводно из два-три круга добијеш савршено, да не приметиш које је оригинал. За невољу, требало је нешто да се преводи са енглеског да би то прорадило, те ме хардвераши довуку код себе у предњу собу, где је било и мало мање врућина, да им то растумачим. Вичу ми и кафу, и наравно ево ње, доноси ми шољицу, пролази баш близу... Ех. Нисам ништа просуо, у ствари сам био прилично мртав ладан, само снимао да имам за касније.
У фајловима имам добру збрку за овај дан - нешто се радило око КоопСис, вероватно за Емиксем. Браћа су направила поприличну зграду на улазу у село - ту је и бензинска пумпа, и пицнут ресторан са шанком у резбареном дрвету, иза је откупна станица са теретним кантаром, где се мери приколица празна па пуна, још иза тога отворени магацин за зрно, ту је техничар који мери влажност зрна (тако што у лонче од две литре захвати из гомиле, и у то убоде мерач, који ваљда мери отпор између две тачке удаљене око 10цм). У селу, пак, нека дворишна зграда, оно напред је срушено и склоњено, а коров је нов, метар висок - очигледно још није било времена да се запати травњак. Тамо је радио неки тип, са румунским презименом, био ми ђак оно пола године 1980. и то у Перлезу, био међу бољима.
Ту су три четири фајла - некакав обрачун, преглед откупа, један извештај и још пар фајлова око тога. То само претпостављам да је писано за Емиксем, јер се уклапа временски, ишао сам тамо више пута тог лета, а и наредна два, требало би копати па видети кад је шта било. Да забуна буде лепша, дијалог који је тада, и то око подне, изгенерисао upitig2.prg, се налази на још десет места - и у Свемикс (који је добио копију КоопСис), и у ДентоСису (бемлига зашто, није исти језик, нисмо ваљда ручно чачкали изгенерисани код, то се никад не ради јер док заборавиш шта си радио, изгенеришеш поново и као да си писао по песку), и у АнаВизу, и код Илеша у платама, ма нема где их нема.
----
* у енглеској верзији сам морао да објашњавам да предграђа у Европи нису они богаташки забрани као у САД; тамо су урбанистички закони изврнули ствар наглавачке
18-VI-2022 - 20-VI-2025