24-II-1995.

Кући преко Хоргоша.

Ово би могао бити онај викенд кад смо били без струје неколико пута. Био сам купио "Леву руку таме" Урсуле ЛеГвин, на мађарском, џепно издање, и трудио се да читам коликогод стигнем. Видео сам колико још мађарског не знам, али је помогло да се сусретнем са неким стварима (а и она ми је помагала ту и тамо) па сам у ствари доста и научио.

А једне од ових вечери сам то читао уз светлост свеће. Сви смо седели око малог стола у кујни, она је ваљда нешто штрикала, ми остали смо читали шта је ко ухватио.

Кад сам код СФа... Болди је одбио цео жанр као смешан, јер „не може ме нико убедити да је то стварно, нема путовања кроз време, брзине веће од светлосне, никакве апокалипсе није било“ итд итд. На шта сам га упозорио да нипошто не иде у позориште, јер „они су још гори, нит су то прави зидови, нит пуцају из правих пиштоља, нити то што пију има алкохола, није то за тебе“.

Двајшестог опет unosc.prg, овог пута провера да се групна валидација, на крају документа, не позива пречесто него само кад стварно треба.


Спомиње се: unosc.prg, Болдижар Барваи (Болди), на енглеском

23-V-2023 - 31-X-2025