Седамнаестог, опет новост у unosc.prg, издвојио сам освежавање прозора за стање и поруке у засебну рутину, која се онда позива на одређеним местима из кода који изгенерише opisfmm4. Овако је садржај тог прозора стварно одражавао тренутно стање маске за унос - је ли нови слог, или гледа постојећи, или га исправља. Нешто се разликовао појединачни од групног уноса. Од овог тренутка отприлике рачунам да је ишло глатко. Није да није досад радило - унело је већ десетине хиљада слогова, и ту и код куће - него сад држи и нема боли глава.
Кући преко Хоргоша. Новост је што је сад четвртак, јер имамо нов проблем: Слоба измислио да се плаћа сваки излазак из земље. Нешто као кауција, гаранција да ћемо да се појавимо пред судом, шта ли, само што се не враћа. Износ није био претеран, али ако га плаћамо сваког понедељка, изађе поприлично. Зато смо променили распоред - враћамо се кући четвртком, одлазимо у понедељак увече, и остајемо десет дана - до другог четвртка. Ово је било и боље и горе - кад смо кући, бар смо кући четири дана у комаду. Али зато десет дана нисмо, и проводимо глупи викенд на послу. Тј нисмо баш морали да радимо тада, али шта да радимо, да се зајебавамо и трошимо паре које нам требају код куће? Оно, радили смо помало и то, али би се свело на једно или два пива суботом увече, правимо друштво једни другима, а онда назад у фирму, још нам се не спава. Са мештанима ионако нисмо успоставили неки већи контакт, а нисмо се нешто ни трудили, ми смо гастоси, дај да урадимо посао, узмемо паре и идемо кући. А и шта ћемо им, и они имају своје друштво и породице. Бар смо тих викенада били сами, у фирми није било никог - понекад би можда неко навратио - па смо могли да седимо и радимо. Ако ништа друго, мени је одговарало - бар се ГенерАл развијао о туђем трошку, тј није да нас није коштало ништа, посао код куће се споро развијао, али је развој био финансиран новцем који сами не бисмо могли да направимо. Што је и иначе проблем сваке софтверске фирме, треба тај софтвер написати пре него што почне да се продаје, а док се пише, треба нешто и јести.
Но, трпели су наши код куће. Што рече моја драга, нису деца била проблем, нису ни правиле проблеме, него кад дођеш кући немаш никог одраслог с ким би попричала. Срела се једном са Болдијевом госпођом, изјадале се једна другој, а онда дошле до закључка да "кад дође кући, скоро да смета" (то она, ова моја не).
Доста урађено на КоопСис, финансијском и робном током викенда, углавном све исти извештаји ископирани на више места - некакви налози, дневници, картице, трт мрт. Али изгледа доста посла.
Верзија catal6.prg која "не користи никакав брауз, него сама генерише и касније користи рутине за испис (@ ... Say) поља. рутине су генерисане тако да се лако едитују: величина прозора се израчунава у трку из табеле ширина".
Гомила прегледа угенерисана за АнаВиз, неких шест комада за три минута. catal6.prg пичи.
Двадесетог, почели смо да радимо ЕнергоПро, тј на овај дан имам најстарији фајл код њих. Врло специфична фирма, и посебна атмосфера. Углавном бих седео са њиховим главним инжењером и бистрио шта следеће да радимо. Производња је имала каталог делова који је био рекурзиван, односно хијерархијски. Склоп који данас направе може сутра да буде део уграђен у нешто друго. Ишло је можда и до три нивоа тако. Наредних година ћу доста времена провести код њих.
Двајшетвртог, једна рутина из КлиниСиса, која је приказивала анамнезу (и омогућавала унос у посебном прозору), постаје edmemo.prg који, у овом или оном облику, користим и данас ту и тамо. Стигао је чак и у превод, тамо се користи за унос превода кад не може да стане у један ред. Тако да је ГенерАл, у неким деловима, још увек жив, иако га не користим већ двадесетак година.
У самом КлиниСису, нешто око маске за лабораторију, или сам изгенерисао целу поново или сам је управо почео. Неке ствари које се генеришу само једном носе овај датум.
Сутрадан, tajp2.prg (испис на штампач) доживљава неку исправку гледе страничења, тј у оном делу где штампа од стране до стране је био неки баг. Та делимична штампа је морала да се уведе јер некад извештаји нису могли да се ограниче, а некад је и дужи извештај баш морао да се одштампа а није могао одједном, јер би штампач усрао ствар - згужвао папир итд - па би се помоћу овог штампао од места где је стао до краја, или само оне стране које нам требају (нпр које су се згужвале или биле одштампане док нисмо приметили да се мастиљава трака покидала).
Јози је нешто одбијао да говори мађарски, иако је баш Мађар. Каже „ја сам социолошки Србин“, реко „каже се патолошки“. Исти проблем је имао и Илеш ал' је морао да преломи рано иначе ништа од посла - мађарски какав се говори у Чурди је нешто као нама јужноморавски, чим те чују да тако говориш одмах мисле да се некакав простуљ из припиздине (што статистички уме да буде тачно), па га је напросто било срамота да зине. А одрастао је у Чурди, његови су били гастоси, чувала га баба, до шесте године је говорио претежно мађарски. А сад ни да бекне. Болди и ја смо га баш притисли, јер без везе је да му ја будем тумач, нема пола године откад сам као научио језик. И кад смо се једном враћали из Геменцке поликлинике, кренемо улицом паралелном са главном, са брдске стране, јер је тамо било неких дућана. Јози је нешто тамо тражио, немам појма шта, од њега сам те недеље чуо само да су му јавили да му је умро отац, а шта је хтео да купи и да ли је то имало везе са тим, то се већ не сећам. И све ме наговара да ја уђем са њим да питам имају ли то, ал' не, натерамо га да оде и пита сам. Ту је он пробио лед и надаље сасвим уредно говорио мађарски.
Док је он био унутра, разгледао сам суседни излог, видим разни синтисајзери, од чега бар пола дувачки, у облику саксофона. После сам једном и чуо како то звучи, и стварно је било опичено, но од свега није било ништа - ево, 30 година касније, од 26000 песама на плејлисти, нигде се не чује тај инструмент. У следећем дућану сам нашао шта сам одавно тражио, сечице за нокте. Дотле сам се сналазио маказицама или оним грицкалицама, ал' није то то, незграпно је. Ово је био неки љути челик, и трајало ми је годинама (в. 08-VI-2025.).
Сат два касније, идемо Болди, Ула и ја на ручак, и некако разговор дође на тај пазар, па се похвалим да сам нашао ту „сечку за копита“, што је Болди превео као „potkó“, аха, од нашег „потковица“. Ула се слатко насмејала на то.
5-XII-2013 - 12-XI-2025