Доста смо празновали, ај' назад на посао.
Замумуљен коментар у opisfmm4 (а ту су онда и unosc, unosl - програми који возе изгенерисане маске):
", увео поље ucurs (l) у opisfmt.dbf, са намером да се мемо поља више не уносе у m.var него у курсор q_
Уф, ово објаснити... шта сам ја ту писао и на која је то чуда уопште радило. Тај низ _tabv је био табела вредности и неких особина тих вредности; у непарним члановима су биле особине, у парним почетне вредности, тј дифолтови. f3f4, тј реаговање на ова два тастера, је наслеђено од Салета, f3 је постављало и укидало наслеђивање вредности из претходног слога, а f4 радило то само једном (тј стиснем f4 и он ископира вредност). Ово је могло да се зада унапред, приликом цртања маске - ова поља ће да се копирају, ова неће, и то се уписивало у непарне чланове низа. Парни чланови су ваљда држали те претходне вредности.
Гледао сам да избегнем оно што је већ умело да се догађа почетницима, да уносе директно у табелу и онда ако корисник одустане морају да бришу слог, или га празне или обележавају као недовршен, па после још компликују себи живот рукујући тим накарадним слоговима. Уместо тога, уносило се у меморијске променљиве, па се након ентера на последње поље то уписивало у табелу. Е ту је био прц са тим мемо пољима, односно текстом неодређене дужине. Ту је могло да се пише брише и ради свашта, а пошто је могло и да се враћа (на контрол з, као и свуда), требало је негде памтити претходне потезе или претходна стања, што је јело меморију. Некако сам пронашао да ако се то не ради над променљивом него над мемо пољем из табеле (или курсора), не једе меморију. Тј троши неку меморију негде другде, где је већ има у резерви, и уредно је врати кад пређем на други слог. Е зато сам измислио да за мемо поља имам један курсор, истог имена као и табела у коју уносим, само са префиксом q_ и у њему укупно један слог. Радило је као змај докле год се ГенерАл користио.
Наравно, све ово је ишло у пару са одговарајућим изменама у unosc.prg.
3-IX-2020 - 19-X-2025