Ово је било на блогу шеснаестог, ал' претходни чланак је предуг, а не вреди да му правим засебан.
Просто, или бакшиш или ја
Отвори пиво. Сипај у чашу. Донеси чашу до стола. Плати себи 3$. Онда додај себи још 0,80$.
То ако патиш од кафаноманије, тад треба. Ако си кафана, наплатиш само за служење пића бар четири пута више него што то пиће кошта (твоје пиво од 4$ кошта у вр главе 1$ у самоуслузи, а не купујеш га тамо, него где је још јефтиније). И онда ни не плаћаш своје раднике, него ће гости да им плате.
Тако сам постао имун на угоститис... тј не излазим ни да једем ни да пијем. Могу напоље, на своју терасу. Ако ти не плаћаш раднике, што бих па ја? Ти их знаш, ја не. Знаш ко вреди, и како да уталиш и кујну (или си један од оних где кујна не добија ништа?).
Јер нема везе колико ти је лепа архитектура, угодан ентеријер, на колико добром си месту - кад дође до плаћања увек дође и до разочарења на крају. То због осећаја да си ме насанкао на накнадно убачен трошак, па онда то како те келнер гледа и, понекад, чак и скоро претећи пита „јел' има нешто да није било у реду?“ ако није задовољан износом. Нагледао сам се сцена кад су други плаћали. Не и кад ја плаћам, дајем солидан бакшиш - поштујем обичаје домородаца - али управо зато то радим једва једном годишње. Да су унапред окачили тачну цену, онда можда. Могу и даље да изађем ако ми се не свиђа - што би већ био напредак, сад ни не прилазим ма ни близу, јер презирем тај став „има да доплатиш на крају иначе те јавно презиремо“.
Нема логике зашто би пиће за шанком коштало бар четири пута више него у дућану (а и дућан ту заради, а мора и своје особље да плати, па кирију итд), и онда поврх те маржетине, још мање има логике што је особље слабо плаћено. Немам ништа против бакшиша по себи, ал' да буде изузетак - ако се седело баш дуго и келнери радили прековремено, или је било много ситних наруџбина, или су гости напросто одушевљени услугом - против сам бакшиша као система, где те презиру као најгорег злотвора ако не даш, где келнери на мрежу каче имена славних фаца које слабо часте, где треба да дотурим долар више неком ко је на мене потрошио цео минут, и то свог радног времена. Није то лоше, 60$ на сат, и тата би, сине. И то поврх редовне плате за коју су се (бар и његов тендер) погодили.
Што не частиш свог поштара, достављача, пилота, касира у дућану, пајкана, стјуардесу (која још и похађа летове ако стигне), децине учитеље, механичара, адвоката, књиговођу...? Што само келнере и таксисте? Јер је такав систем? Е па не ваља ти систем, те га избегавам.
(овде сам избацио део, јер је на енглеском о енглеском, нема среће од превођења тога... остављам ово. то сам снимио на Лениној санси, коју ми је теслимила откад има ноклу. Повод је Дозоаова антологија, не каже за коју је годину, мора да је неко копирајтовао календар)
...понекад, само у посебним тренуцима, кад чујем музику, нешто баш баш добро, делом се најежим... зар у енглеском нема боље речи од „гушчије џомбе“? Или „кожа ми пузи“? Преко чега пузи? Куда? На коленима или како? Или „кад ми коса стоји усправно на врху моје главе“ - немају реч ни за теме, башка „моје“ - да не би случајно неко помислио да моја коса дуби на туђој глави, око чега се слушаоци често забуне. Јебеш ти овај језик, ништа не можеш да кажеш како треба.
А оперски певачи ме посебно неервирају кад не изговарају ууу као ууу него као ооо... што је можда океј у опери (тамо и није битно да се разуме шта певају, иначе за који курац би давали опис радње уз улазницу), али кад певаш народну музику, очигледно је да не сматраш себе за народ. Ти си уљез, наше обично ууу ти не ваља, смета ти, много је мрачно, мораш то да просветлиш по стандардима ла Скале, а? Море носи се, и ти си још један саучесник у убиству народске музике, која је била жива и здрава и јебала кеву док ви нисте дошли. Народ не уме да пева своју музику, него морате ви да му покажете? Аха, паз да не. Није ни чудо што су одјебали то ваше као стерилисано, као што мачка одбаци мачиће кад миришу на људе. Само сте наоштрили масе да буду пријемчиве за нову народну музику, кад се појавила шездесетих. Те последице тог што сте радили тих 15 година трају још 50 и ко зна колико још. Морони.
п.с. Петнаестак година касније сам једнако пиздео и на све који не изговарају џ, него га смандрљају као било шта, буде и неко шушкаво д, и дј, и мађарско ђ, и размазано ч, свашта само не џ. Обрисао сам са плеј листе бар десет верзија песме „Хеј Џо“ само због тога (и још толико јер је текст у ствари женомрзачки, поздравио вас гроф Мизогин, а извођење је ништа посебно), као и штогод Мармалејда, Марка Брецеља (!) и још неких заборављених јунака. Певајте ла-ла-ла ако вам смета језик.
28-XII-2008 - 5-VII-2026