16-VII-1968.
Пут кроз Карпате је баш занимљив, планинска архитектура али не алпска, другачија одећа, чак и клима. Облачно, сипи скоро целим путем. Избисмо на долину Дунава, практично равницу, па и на саму реку. Ту је шира од километра, можда и два. Нема моста, таласи већ озбиљни, дува ветар, само трајект. Не делује баш безбедно, ал' кад већ сви... Стигосмо читави преко, ал' било је прпе.
Нашли смо камп крај етно села/музеја у Букурешту. Сликали се с неким мачетом тамо.
Цео град делује некако измештено, сувише сређен и уређен с обзиром на остатак земље. Није да није тако и у Мађарској, али не оволико. Румунска унутрашњост је сиромашна, град је превише контрастан спрам ње. И поврх свега има и ту копију тријумфалне капије, јој. Вечити епигони другосветски, вазда се увлаче том западу, опонашају га, диже жаба ногу, праве се да су и они исти такви, и ни у бунилу се не би сетили да тврде да је нешто њихово боље од западног.
На слици је кева, наспрам неке владине зграде. Она кула на травњаку је нешто етно, виђао сам такве и на другим туристичким местима.
Е сад тристаћ иза кеве је већ чудан. Је ли имао југословенске таблице, или месне али је крагујевачки производ, или је ориђинале Фијатов, сад је касно да се сазна. Као и свака друга источноблочна престоница, и Букурешт је врвео западним колима нејасног порекла, и имао неке чудне одлике великог града. На свакој јачој раскрсници је била издигнута кабина за саобраћајца. Е сад да ли је он само снимао шта се догађа па радиом јављао својим уличарима где да интервенишу, или је управљао семафором, да пусти ако се из неког правца накупи гужва, никад нисам сазнао.
Точак у десном углу је од чистачевих колица.
Спомиње се: тристаћ, на енглеском
26-VIII-2019 - 19-X-2025