Ови из Суботице донели грдосију. Није то ни толико велико, ни метар у ширину и висину, само дуже кад се накаче горње плоче. То је комбинована кружна тестера, равналица и дебљалица (мајсторски, циркулар и абрихтер), и страшно је тешко. Направио га је неки ватрогасац, да се кући зеза са столаријом, па после продао овом, а њему више ни не треба јер прави намештај, то се више не ради од дрвета. Све су то сад плоче од оваквог или онаквог иверја.
Дошао је са оцем и возачем, и нас четворица смо изнели мрцину из комбија. Скинуто је било све што може да се скине. Свеједно, оквир је жестока гвожђурија, неки профили, могли би бити трамвајске шине. У кључном тренутку, кад је то већ било ван комбија, матори и ја смо имали различита мишљења о томе којом брзином да то спуштамо низ оне цеви, па је склизнуло мало на моју страну, јер сам ја спуштао брже. Мало је пало а онда се изврнуло на моју страну - без икакве штете, чак ни комби није огребан. Свеједно, док сам покушао да га задржим, натегао сам сноп мишића у крстима, ал тад није болело. Касније је.
Отклизали смо га у гаражу. Срећом, није много изгребао ни разбио нов бетон од јесенас. Онда смо ушли и попили по кафу, а матори и ја по ракију. Тј није тако матор, отприлике смо генерација.
Остатак дана, посао, посао.
На УАу, на тему куцања у срчку наспрам лансирања апликације кроз мени или иконе:
Већ годинама користим Лончи, чак неколико године пре Висте (где је ово „откуцај шта тражиш“ било припуштено корисницима Пенџерија), и досад ми је уштедело доста сати и бар једног миша. У Лончију само откуцам неколико слова из имена фајла који тражим (а не индексира ми све десетине хиљада фајлова за ово, само оно што му задам, на местима која му задам), и то не нужно ни почетна слова. Врло добро памти шта најчешће користим а шта сам недавно, научи моје навике, па за оно што најчешће користим имам најмање да куцам. Треба само да отприлике знам име фајла.
Јер, пази, да нађеш нешто у менију, треба да знаш не само како се зове, него како се зове ове године (тако је „add/remove programs“ сад „programs and features“; „printers“ је „devices and printers“, „display“ је где је био али више не покрива екраноспаситеља, тему, боје - не, то је под „персонализацијом“ итд итд). Чак ни распоред у менију није сталан, виђао сам Офис и у корену менија, и у подменију; кад је у подменију, то иде по имену произвођача а не по томе шта ради. Док сам још користио системски мени, неке ствари које користим месечно или ређе би захтевале по минут-два да их следећи пут нађем - имена произвођача ми ништа не значе, ни из петог пута не попамтим шта је чије. Ево док сам ово писао, погледао сам у системски мени, нашао нешто за шта благог појма немам чему служи, и деинсталисао га.
Да кликнем на икону? Где, на иконостасу? Морао бих прво да позатварам гомилу прозора, а требају ми, тамо радим, зато и имам рачунар, да радим на њему. То је као да у сваку књигу која лежи отворена на столу мораш да ставиш обележивач, затвориш је, склониш, сваки пут кад хоћеш да отвориш још једну књигу. За даљи посао онда отвараш сваку да се вратиш где си стао. Немам ниједну иконицу.