21-VI-2003.
Клопали шта смо синоћ купили, бацали леба корњачама у језеру, обала је на педаљ од ивице терасе. Штета што је Агфа остала негде спакована, вероватно у колима. Одвезли се до рецепције, направио омању сцену за коју се ама нико није нешто потресао (заболе их, они само раде тамо). Истоварили камион, па сам га одвезао до Чоа, напунио резервоар (и замало одерао кров, за милиметар тамо-овамо - што ли им је кров тако низак па не прима ни камионе које сами изнајмљују, држе Јухолову франшизу). Исплатио шта је било - овај додатни дан ме коштао још 20$ за камион, и 70$ за мотел, почетак дивног неподношења, отишао пешке кући. Није баш ни тако јако далеко.
Ал' добро је место, шума нам је на пар метара од терасе, плажа је стварно близу, око километра, и на обали смо. Не верујем да смо тог дана отишли на купање, ал' сутрадан сигурно јесмо.
Телефонска линија, коју сам од Верајзона наручио онлајн недељу унапред, не ради. Два сата ми је трајало да искенирам возачку и пасош и факснем им, па да онда причам са разним глупим људским терминалима у Верајзону да коначно ова наруџбина прође. Првобитна је прибележена али одјебена.
Бар је паркинг згодан а борови високи. Овог пута праве добар хлад, а и лагани поветарац са океана нешто значи, почесто. Ипак је прилично спарно, али не баш толико кад смо близу воде. А воде има свуда - неки рукавац језера је одмах иза те последње терасе, само језеро две зграде лево, друго језеро на истом растојању мени иза леђа (у односу на горњу фотку, тојест).
Спомиње се: Агфа, на енглеском
27-III-2013 - 10-II-2026