12-VIII-1975.
Другог августа отворен нови бусодром. Вест сам негде прочитао па заборавио, ал' требаће ми већ у септембру, кад будем ишао да упишем семестар. Сад (50 година касније) сам прочитао пригодни чланак за годишњицу, ето извора за податак.
Ту негде средином августа узео шкодилака и одвезао њу и Гиту да обиђу стрица негде 40км јужно*. Као и остали стричеви (а било их је 4-5), ни овај се није оженио, живео продајући земљу парче по парче и није много пазио кућу. Пробао сам нешто дувана што је сам гајио у башти, јеботе... то уопште није ферментисало, три дима и шлајмара до бубрега. Како може то да пуши? Бар сам трошио свој папир, оригинал ријечки "Хало, Лулу" 22, најбољи што има, а не пола клозет папира као што сам виђао у возу да сељаци раде.
Пар добрих фотака, иначе, и околног пејзажа који ретко виђам.
Ту негде се десило да су покварили пиво. Ваљда је образложење што је до тога дошло стигло касније, „јебига, тамо трећина не говори са другом трећином, а трећа се прави да их се то не тиче“. Те су уместо свог традиционално доброг пива направили два, једно са пола посто екстракта мање, једно са пола посто више. Нешто су ту темељно сјебали, није нам се свиђало ниједно. Оно, навикне се свиња на свакакве помије, па нам је пар година ваљало и то јаче, са зеленим словима на етикети; оно слабије се лоше провело на тржишту, и плава етикета је брзо нестала.
Онај стари укус сам осетио још двапут - негде 1998. код комшије, и 30-VII-2007.. али се звало Сапоро.
----
* овде ми брља памћење, ту на југу јој је тетка, и све се нешто сећам да смо ишли туда, а да смо код стрица, скоро на румунској граници, били неком другом приликом, кад сам одиграо шкодилаком валцер по блату на сокаку, преко тракторских усека, и изашао са чистим ципелама. Ал' памћење је једно а фотке кажу друго.
Спомиње се: 30-VII-2007., Маргита Гунароши (Гита), шкодилак, на енглеском
22-I-2013 - 31-X-2025