26-IV-1982.
Датум нагађам по томе што смо смели да излазимо четвртком и недељом. Сад кад сам знао да ћу ићи кући, сишао сам (са Моркецом, наравно) да купим авионску карту. Уз сву лову што сам дигао на фоткама, питао сам се шта то да понесем кући. Она рече да купим Горани нешто да обује, што сам нашао на пијаци, нешто као опанчиће, више сувенир, иако је до туристичке сезоне било још далеко и сувенирџије се још нису скупиле у већем броју. Купио сам четири албума, што одавно нисам (а ваљда нисам ни касније) - троструки живи Азрин, "Равно до дна", од Идола "Одбрану и последње дане", Ленонову "Обријану рибу" (звучи боље у преводу :), и не знам шта је било четврто, можда Џони Мичел. То сам после однео кући. Лова није била проблем, фото радња је доносила лепу кинту.
Неком другом приликом ме убедио да идемо на концерт Парног ваљка - наследнике некадашње Групе 220 (где је некад почео и Драго Млинарец), од које су можда остала двојица. Мислио сам да сам мало матор за концерте, а нарочито ми се није ишло у униформи, косило се са неколико мојих начела. Али био је упоран па сам попустио.
И било је добро. Момци су рокали, и било ми је лепо, и шанк је радио и шетао сам пивску криглу гемишта. Носио сам, наравно, кесу са шкијом, и десило се да сам имао неколико папирића двоструке дужине, није добро расечено, па сам за шанком завио једну лонгплејку. Била је скоро бесконачна, нисам је ни довршио и онда цео сат нисам запалио.
У кафићу Голд сам покушао да снимим неколико, ал' није баш ишло, но... ово је успело. Колико видим, Моркец је пушио Винчику (Винстон), ја, наравно, шкију, види се и кеса и папир.
Наравно, пијанство је испарило док смо изашли на брдски друм, а дотле смо већ прешли део висинске разлике. Док смо стигли до врха, алкохол нам је пао на нулу.
Ово сам једне ноћи снимио, паркиравши Практику на зидић, па жичаним окидачем на дугачку експозицију, од вероватно пола цигаре. Мислио сам да ће град дати превише светла, ал' канда сам добро заврнуо бленду, и није ни доста лоше испало. Од сочива сам донео само онај 30мм што сам купио у Амстердаму, нормалац одавно више нисам стављао.
А ово је са друге стране брда, где се виде два-три села у долини, и сви ти путеви до заселака негде горе уз брдо. Направио сам три-четири оваква снимка и некако увек испадне да је онај први најбољи, ваљда зато што сам ту ухватио саобраћај док га је још било, док су још силазили у долину и светлели фаровима према мени. После је тога било мање, а она црвена светла ових што су се већ враћали некако нису давала довољно светла. А и ти фарови баш нису прејако светлели, наш шкодилак је био ретка звер што је имао халогенке, ха 4, што тада није имало још ниједно Заставино возило. Можда већа француска и немачка кола, новија, ал' овде су се ионако више возиле старудије које дотерају гастоси.
Отприлике у ово време је навраћао неки морнарички капетан, исто везиста, са пар морнара, да на стражњи зид кујне монтира неку антену. Видим да је то обична јаги антена, мада поприлична, осмострука, тј са осам комплета дипола, два директора и два рефлектора (то нисмо учили ал' се сећам како сам се патио са својим озвучењем код куће). Испоставило се да је он радио аматер, а то што има приступ овако добром месту на врх брда, где још има и струју и скоро па стручну помоћ, и то још успева да удене у посао, па, свака част, мајсторе, добро си се снашао.
Виђали смо га неколико дана док се то монтирало, и онда је још пар пута долазио и успостављао везу са разнима. Одушевио се како му је добро кренуло, из првог покушаја је ухватио везу са неким из Израела.
Деловао је као бивши Београђанин који се, изгледа, добро одомаћио овде и научио све њихове форе. Каже да је најбоље кад он и њему слични крену да зајебавају туристе који су исто тако учили, ал' једва понешто, па кад им предложи да крену да роне на 20м да хватају амфоре, или да за ручак спреме поховане баркасе... За неупућене, баркаса беше врста рибарске лађице.
Био је долазио пар недеља и онда нестао. Она његова антенчуга је остала тако.
Спомиње се: гастарбајтер, Горана Средљевић (Го), Дамир Молнарец (Моркец), Драго Млинарец, практика, шкија, шкодилак, на енглеском
15-VII-2022 - 23-VI-2026