Америма је Празник рада, амбасада не ради. Али ради Будимпешта, па смо се шетали са Грегом по пештанској страни. Извидели где је амбасада, па у Вацку улицу, па онда добар ручак на некој тераси са погледом на реку (преко неколико трака саобраћаја, трамвајских колосека и укотвљеног брода).
Отишао сам с њим до туристичке агенције или банке, где је уновчио путничке чекове (трајало скоро 15 минута), па негде да се сликамо за визу, па у другу агенцију (исто на Вацкој, други крај) за авио карте. Немају ништа пре четвртка, али тај дан имају једнократну рекламну са попустом, само 520$ по особи. Повратна, али јефтинија од било које једносмерне, које ионако не можеш да купиш, амерички пропис. Рибе у агенцији су праве спонзоруше какве сам виђао на Ифабоу - допичњаци, врло синтетичке сјајне чарапе, дуга коса и све истоветне.
Близу амбасаде нашли неку сендвичару, са двадесетак врста ситних сендвича. Девојке купиле тридесетак комада, па смо то јели у парку.
Грег је био јако задовољан мојим познавањем места, па је доживео неколико културних шокова (нпр што је скоро све грађено од цигле па малтерисано, што сам после чуо да је у САД нечувено). Све прошло супер, осим глупости са метроом. Нисам тачно скапирао шта се ради са картама, па нас је на доњем крају покретних степеница сачекала контрола, виде ми нецвиковане карте у руци. Требало је да их поништимо на некој машини код улаза. Он је платио казну и отписао то на туристички доживљај.
Вечерали на истом месту где и синоћ. Штогод је захладнело као да смо кући (где је целе прошле недеље падуцкала киша, стално смо носили јакне), па је ресторан паркирао две грејалице око стола. Што ради, док нема ветра.
1-XI-2012 - 15-II-2026