Текући спорт по школи су биле праћкице. Од дебље бакарне жице, 2,5мм2 у пресеку (што смо већ учили), у облику слова Џ, са доњим краком исте дужине као и горњи, око 40мм. Са крајева би се скинуло око 3мм изолације, кроз тако добијене цевчице би се провукли крајеви једне нити из ластиша, дугачка отприлике педаљ, па би се то наглавило назад на жицу. Као муниција за такве праћкице су се користили ситни лукови од најтање жице, обично телефонске, у облику слова U. Могли су се меци правити и од папира, али жица је била популарнија. Аеродинамика би свакако окренула жицу да удари тупим крајем, тако да није било опасно као што су нас опомињали, а и гађали су углавном у ноге, највише девојчице, јер је иоле дебља ногавица, одмакнута од коже, довољна одбрана. Кроз чарапу, то већ мало пецне.
У ствари никад нисам имао праћкицу.
За време великог одмора, један од ликова из мог краја ме питао шта би се десило кад би скинуо оне крајеве и угурао жицу у утичницу. Мало сам поразмислио (већ смо учили ожичење и цртали електричне шеме на часовима ОТОа) и рекао да би избио осигурач. Жица је добро изолована, довољно дебела да не стигне да се загреје. Те смо то пробали ("ајде ти, кад већ знаш", дакле ја, само тај први пут) и стварно је било како сам рекао. Домар, који је имао стан у подруму, је ускоро заменио осигурач. Сутрадан су момци то урадили поново, трећи дан двапут. Потрајало је док су нас ухватили, већ је неки траг било и то што се на утичници нахватало гарежи, али нису знали ко је, док штос није пренет шестом разреду. Њих су ухватили, они нису умели да се изваде другачије него да укажу на нас.
План је био да то изведемо следећег месеца, кад будемо имали хемију код Цинка. Његови часови су иначе били пишијада, а тек у мраку... Но, све утичнице у школи су тада добиле чепове на кључ. Није то неки компликован кључ, обично парче жице га отвара, али се издалека види ако фали. Нисмо их дирали, ми смо своје одиграли, били смо славни целе недеље. Ја сам некако издвојен као "стручњак за физику" и малтене коловођа.
Крајем полугодишта је Ивка поделила укоре (усмене, разредног старешине, најблаже што има) и смањене оцене из владања. Срећом, прво полугодиште па смо то испоправљали (не починивши ништа баш озбиљно до краја године) и завршили разред са примерним владањем.
Филмови овог месеца: "Девојка Џорџи" (у биоскопу на шећерани, симпатично а и музика симпатична) и "Сарајевски атентат" (гледали са школом).
14-X-2012 - 6-II-2026