Мој трећи сајамски дан. Био сам у понедељак и уторак, среду прескочио. Тако да ми је запало и паковање свега у кола. Није ми јасно како смо се у југа стрпали нас четворица и сав тај еспап, али успело нам је. (Решило се касније, нашао сам где неком причам како смо све то потрпали у два југа, и било нас је више од четворице, један југо је био теретни)
Једна незаборавна сцена: Тахо распилављен по столици, сав отромбољен, кошуља залепљена за њега и по стомаку и по леђима, кравата у страну, истрбљен. Седи испружен колико се већ може, на обичној столици која није за то. Монолог: "Вид' како сам лијеп... мора бити да ме бог вако замишљо кад ме правио, а тек сам сад испунио пројекат.".
Друга је скоро хистерични смех који нас је држао у колима од Овче па скоро до Ченте. Неко је нешто одвалио, неко још боље досолио, и онда је кренуо тај цик цак билијар. Били смо уморни као пси, али кренуо нам је посао. У колима знам да су били Блажа и Штева, али се не сећам ко је био четврти - Брата или Грги.
16-V-2013 - 7-III-2025