27-IX-2026.
Јуче се нешто кратко чули са Нином. Линда нешто драми ових дана, није нам јасно откуд то, а нама још мање. Видели смо мало и Санду. Била на неком као рандесу, са неким ликом од пролетос, с којим је била на одложеном - сад је он био заузет, сад она. А било је и то да је он отишао у шетњу, па га ухватио неки пљусак, па јој се јави да објасни зашто је нестао из чета, каже ето заглављен је у том севен илевну, киша нешто и не намерава да стане. Те она оде колима да га покупи. Било је два ујутро.
Редован одлазак у Београд, све по реду. Понели седамдесет јаја, и успут у Мерету купили и шеснаест оних сокова што се исисавају из кесе (може и да се истискују, науче то деца одмах). Стигли све океј, и чак сам нашао место за паркирање, овог пута уз неки мотоцикл. Број места је био нешто смањен, ту је раскопано дечије игралиште, ал' неће ништа да се зида, само се обнавља.
Други разлог за гужву је био некакав спортски дан у блоку 21, било деце и родитеља свуда, граја, весеље, друже се комшије, клинке играју одбојку (кошаркашком лоптом!) и сваки час им одлута па само викну „може лопта?“, и неко им већ врати, једном чак и ми, седели смо ту ону једну цигару пре него што се попнемо.
Тања се одушевила новом хаљином, инсистирала да носи баш њу кад смо ишли на (друго) игралиште. Нисмо ишли ни у самоуслугу ни на ручак, само играњац. Одвикавање од пелена делимично успело, није пишкила у гаће, за ово друго ни нема осећај, изгледа, примети тек кад је готово. Ал' добро се забављала, нашла и друштво, све како ваља.
Мали Филип лепо напредује. Још се није скроз уштосио са очима, кад гледа у нешто близу па пређе на далеко, још не саставља, ал' полако, биће и то. Већ има четири киле и штогод, ухвати ти прст и стисне, воли да спава ал' ако може да је на мами. И кад смо ишли са Тањом на игралиште, био је са мамом, окачен у кенгуру, док је она шетала Апија. На игралишту је, пак, нашла друштво два-три пута. Сад још више воли да се вере по справама. И није много зановетала кад смо кренули назад. Добро се уморила а и доста смо дуго и остали. Ово је снимљено док смо се возили кући.
Стигли кући по мраку, сад нас је већ ухватио нешто пре Перлеза. Дужи се ноћ. Стигли кући, клопали, урадио фотке, одремао. Нешто касније него обично зове Го. И даље јој Амазон испуњава жеље, ето оне плетене рукавице са скраћеним прстима што су се Анити онако свиделе, хтео и Неша такве, појавиле се сутрадан. Већ који пут. Била узела и неки бакарни бокал за воду, па онда још један - е тај други већ не ваља, одваја се дршка а и поклопац се тешко вади, и дршка на поклопцу није искована као на првом, него је од месинга а код шрафа се већ хвата којешта. А, па да, додир два метала у влажној средини, галванска оксидација. Не види се док је ново.
Стенли прича како је код Жолта туга једна, ако има једну интервенцију дневно, ал' зато му бизнис са стране добро иде. Ухватио је неки икс пет, ударен с једне стране, на отпаду, за 1500$, већ је распродао са њега ствари за 10000$. Каже то су две фирме исте власнице, једно је шлеп служба а друго отпад. Она је са тога извадила мењач. Па реко што је тај ауто уопште био тамо. Е, каже, да не поверујеш колико пута се деси да одшлепају чукнута кола, и власник неће да се ака са поправком, само каже да га задрже. Па, реко, ако толико вреди да се то распрода у деловима, што да не. И то онда и није отпад, више онако сиротиште за напуштена возила.
Пробали овогодишњу вишњу, други пут. И исто, баш се онако осећа на ракију од вишње, а оно мало кајсије што је упало, па, то је зачин, не пробија баш на површину ал' допуњава из позадине. Добра, три ипо чашице (у ствари, ни три нормалне) било сасвим довољно.
Понедељак, 28. Почели да печемо ту крушку, овог пута за озбиљно. Слабије од просека, па решимо да спустимо на 47%, неће се много приметити. Истерали два казана, напунили трећи за ујутро. Успео сам да убрљам две-три ситнице током посла - прво закачио погрешно црево, оно старо је било при руци а ново на поду, слепа мрља у глави, скроз заборавио да смо прешли на ново. А онда кад сам скидао поклопац са казана, оборим термометар, оде под табарку. После га погледам, а ја, готов је, распао се.
Ту смо мало шерлоковали историју оног термометра што је стигао са казаном, в. 12-IV-2014., све нешто не могући да се сетимо где је и кад нестао. Због те фотке сам био помислио да је ипак био стигао код нас, кад је ћале већ био на гробљу, или да је нестао касније, али не, она се сетила да га је видела негде у старој кући, да је лежао у некаквој течности и да се био изјео од њеног састава, дакле ако га икад и нађемо, бацићемо га. Већ две недеље се накањујем да одем до Тишме и купим тачно какав треба.
Поподне се јави Лена, јер је Тања хтела да види деду и бабу. Каже, ишла са Филипом на преглед, каже јој овај „ти би требало четворо да имаш, како ти добро иде“.
Среда... исправио један баг у мрз плаџеру... е, коју сам глупост направио. Истина, штете није било осим што сам губио време. Кад убацујем нову музику, то радим преко стевке. У двокомандиру обележим фајлове које додајем, контрол-це, па у мрз плаџеру контрол-ве, и онда он прочита стевку, која му дође у облику списка, па крене кроз тај списак и... цврц, ако нешто од тог списка није музика, пукне и не уради ништа. А шта је било - за сваки фајл проверавам да ли је за списак или није. Јесте ако је музика (дакле мрз, огг, флак и још неки типови фајлова), није ако је нешто друго (фасцикла, слика, текст, било шта друго). И та провера врати резултат - празно ако је све океј, коментар ако није... и са тим резултатом нисам радио ништа. Сад сам само ставио да, ако није музика, пређе на следећег. Гле одједном ради.
Остало је да средим за она два глобална тастера, за крени-стани и следећу песму, то сам имао у сваком плаџеру досад, могао бих и у свом. Кренем да тражим и прво што сам нашао је оно да додам две бајаги ставке у менију и да њих закачим за те тастере. Радио сам већ тако нешто, ајде, што да не.
Е, не ради, није глобалан. Ради само док апликација држи фокус. Оно, и то је нешто, ал' нисам то хтео. Наредна два-три дана сам пробао још пар ствари. Једна ради савршено али само кад сам улогован као газда, а онда систем не види да то свира, не припушта га ни до управљача звуком, а да стигне до звучне картице или звучника, ни близу. Друга исто ради савршено... али ради једном, а и то једном морам прво да притиснем неки од та два тастера да би апликација уопште кренула даље, а и за то јавља да не може да покрене тајмер (којим освежавам клизач, наслов и штоперицу) јер не ради из главне петље већ из бочне струне. Остале варијанте, нисам још све пробао, дају још мање наде.
Сад ми паде на ум да две десетогодишњице нисам забележио кад су биле, а све сам их ишчекивао... Августа је било десет година откако сам Змајчека ослободио Пенџерија и прешао на линукс, а септембра откако сам набавио еоса 70. Потоњи је баш сад у Београду наштрикао 58000. снимак. Е, слабо нешто шкљоцам последње две ипо године, откако смо нас двоје сами. И кад се нешто догађа слабо се сетим да га потегнем, све сам то већ сликао по сто пута, све нешто чекам да кренемо некуд. Већ цео месец гађам кад ћу некуд бициклом, па све оно треба да напумпам гуме. Ево напумпао сам прошле недеље, па опет никако да кренем.
Бар печемо ракију, три казана у петак, три у суботу. Посета на сајту ми лудује... прво је једва мрдало, а онда у петак поподне наишло пар сати брзином од 30000 на дан, па онда опет стало. Четвртог на пети, брзином око 6000.
У недељу, најзад угинуло оно једно сиво маче, потрајало док је потрошило девети. Лена послала кратак видео, Филип у колицима... нешто је препознао на видику, и баш се онако лепо бебећи насмејао. Сад већ саставља очи како треба, ма знали смо да ће то брзо. Ракија нам нешто мање даје, једва две ипо литре по казану, што је у ствари стандардних 10%, него смо навикли на више. Под један, ставили смо мање шећера (5% умесо 7), под два нисмо трошили пектолитички ензим, под три, мало је касно. И споро иде, јер се буре расхлади преко ноћи, па није исто да ли се креће од 25 степени или од седам, траје док се то угреје. Данас, међутим, 10 литара из три казана, то већ личи. Бар сам у паузама, а сваки час је пауза (откако смо аутоматизовали ложење казана и хлађење табарке слабо и има друго шта осим да се чека кад да се мери јачина), мало очистио подрум да може да се приђе оним вентилима, па да оспособимо и грејање за почетак сезоне.
Мислили смо да одемо до Мерета после, понестаје киселе, ал' Нина није звала јуче, можда ће данас. Требало је и са Леном, Миланом и децом да се нађемо поподне код Трофеја, имају алпаке па да Тања види, ал' није успела да резервише. Уместо тога су отишли на неко имање пољопривредног факултета, где има отприлике то исто - „Тања је сигурно једно сат времена хранила и мазила козе и овце. Филип је све време спавао, на крају сам га пробудила да барем види где смо то били 😂“.
Звао Борче за сутра, па сам му рекао да нећемо, проглашавамо изборну тишину, видимо се 2. новембра (не 26. октобра, ко зна шта ће тог дана бити). Нисам хтео да објашњавам, што је он прихватио. Реко гласали смо обоје за то, дакле имамо 50% већину, ма и трочетвртинску, дода он.
Увече, у редовно време, зове Го. Е, боље се види, има нову камеру, а и звук је бољи, не иде више преко лептоповог микрофона, него камера има свој. И видело се после по ситопуцима, јпег компресија их више не сабија на 80-90К, него на 120-130, за толико има више нестишљивих детаља. И кад Стенли нешто показује слику на свом телефону, то се види практично одмах - и изоштри и прилагоди осветљеност, а не да чекамо по пола минута. Утом Нина зове, па додамо и њу у разговор, она је држала кукинг шоу. Стенли нам покаже кратак видео о новом бенџи икс пет, оном што има иксасте фарове... е, командна табла му је таблет од брат брату дванаест, ако не и шеснаест цоли... Реко, замисли чачкаш то па задремаш, и пробудиш се уз урлик, мислиш да си се вратио у ајти... Ту сам га изгледа убо у слабу тачку, јер је кренуо да прича како је сто пута сањао да треба да уради бекап у фирми а одавно га није радио, у ствари има неколико, ма ево да уради бар један ма неће нико ни приметити, ал' све му се нешто не да ни тај један да уради... па тако у недоглед. Ту Нина улети са „дај ти мени физичку дугмад, немој их цртати“. Па да, реко, „предност физичких дугмади је што су отпорна на освежавање софтвера - стигне нова верзија, а дугмићи и даље на истом месту“. Децу нисмо видели, мало се Санда прошетала кроз кадар.
После, док смо пијуцкали вишњу, њој падне на ум да, ако су већ наше паре у Мађарској све теже доступне, напросто нађемо у Сегедину неки стан који можемо да купимо за толико, те тако спиздимо то што је остало, а онда убиремо кирију - да то, шгјз, издајемо студентима.
Сутрадан је погледала, а јок, ништа од тога, скупо и компликовано и још би следовало поновно проучавање мађарског легалезе језика. Фала лепо, то сам већ радио пре 32 године, ал' тада је то било уз добар ручак и пиво, док ми је још лежало. Сад већ не бих имао стрпљења за то. Увече легла у пола један, око један и нешто ето ње, не иде спавање. У флаши је било за две чашице, па сам налио кајсије из 2024., још увек добра, мало остало, па смо још две тога. Немам појма кад смо легли, можда око пола четири.
Уторак, 6. Ракија нам чудно иде - јуче шест литара из два казана, килаво нешто. Данас кренуло баш лепо, 64/62. Немамо објашњења, исто буре, само настављамо где смо стали. Онај термометар ипак ради, а тако све данима меркам кад да седнем на бицикл да одем да купим нов, чак сам извадио и нонијус да измерим лежиште у поклопцу, па да купим какав пасује (8мм пречник, око 40мм дубина, 13мм проширење на почетку). Тј ко зна како сам то мерио, јер је на нонијусу изветрило уље. Ставио сам му једну кап шиванола, па док продре. У међувремену, ставио тај стари какав јесте. Можда да га само залепимо глуганом да чаура не спада и не окреће се (не, каже да се то лепило топи на тој температури, неће ваљати). Ајд још овај казан и још пола, колико је већ остало, па да кваримо шатру за ово што је остало.
Негде око пет поподне смо прогласили крај сезоне, испекли ту крушку, 135 литара укупно, крушке 45,5. Није ни лоше, литар крушке нас изађе око 350 динара, за те паре нема ни лошег вина да се купи. А башка што се држимо начела да се из своје производње снабдевамо оним што нема да се купи, или никако или не у том квалитету.
Спомиње се: 12-IV-2014., Анита Џенифер Бергер (Анита), Апи, Горана Средљевић (Го), еос70, Змајчек, Јелена Средљевић (Лена), Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Малиша Борковски (Борче), Милан Настић, мрз плаџер, Невена Средљевић (Нина), Ненад Бергер (Неша), Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), своја производња, Стенли Бергер, Тања Настић, Филип Настић, шиванол, на енглеском
28-IX-2026 - 16-X-2026