29-IV-2002.
Последње вече у Индепенденцету, тј. у том хотелу ван града, где се одржавала конвенција. Опет немам појма шта се догађало током дана, све се то слило у непрекинути низ предавања, ручкова итд. Брекс и ја нешто не успевамо да наватамо посла, а са Диобалатом смо утањили са наплативим сатима...
Главно предавање, у великој сали, је одржао Алан Купер - о дизајну корисничке стране апликације, о томе шта се све ту ради погрешно. И све је човек у праву, осим што... хм, он је као велики ћале Ликовног бејсика (тада сам још мислио да реч 'визуелни' значи 'нешто на екрану', ал' јок, ено Го студира 'визуелне уметности', и само ме збунило што учи и пикселе и векторе, али исто тако и четкице и темперу, то су ликовне уметности и тачка). М, да, сећам се како је тај бејсик згодан за коришћење, убило се. Управо је то доказ зашто су његове књиге потребне.
После предавања се затекнем у групи која је ћаскала са њим, и наравно истурим Агфу и шкљоцнем. Он на то каже „ово је рачунар са објективом“. Па, у ствари и јесте, она електроника која је пре дваес-тријес година помагала око одређивања експозиције, сад уме да уради још десет ствари, јер има процесор. Неко је у руци имао мобилни, већ су прилично ушли у моду (ех, у Мађарској су ушли још пре осам година), каже „а то је рачунар за телефонирање“, и опет је био у праву. Временом ће испасти да је свашта рачунар, или да га свашта има, чак и светло за бицикл - штогод има вишенаменске тастере, то је.
У тој сали где се продавало пиво је било доста столова, па смо чак у једном тренутку седели једно до другог Рик Строл, Брекс и ја и чачкали нешто на лептоповима. Он је ваљда испробавао неке форе које је видео на предавањима, или смишљао нове за следеће, а она канда покушавала да навата још посла, или се дописивала нешто око еМПаба. После сам писао ћалету да „Има један изгледан посао, и то за сточарство - за мање фарме. Велике фарме су већ покривене, али за мале се канда чинило да нису нека муштерија па је ту у ствари врло мала конкуренција.“, ал' ни од тога није било ништа.
Углавном се седело и пијуцкало пиво, ја упорно хајнекена, Брекс корону. Ово двоје што праве ВУМ баш нису били нешто дружељубиви, само хладно љубазни, држали су се ужег круга оних с којима се већ годинама знају. За госпођу сам после чуо да је у ствари рођена у Пољској, хм, да није то избегавање старог краја? Као сви би хтели да буду Амери, немој ме подсећати... Ко ће то знати.
Сутрадан, разлаз. За развоз смо опет добили лимое. Возач је био неки Рус, ваљда, није нешто трзао кад сам му се обратио на руском, ваљда мора да пази да га не виде да је много добар са земљацима. Нисмо, ал' док објасниш.
Овог пута сам већ познавао друштво с којим сам седео. Буца до мене је, ако сам добро запамтио, Мишел Кокс, а седи брадоња је уредник фокс часописа. Питао ме што ја нисам предавач, ма реко ја сам сваштар, радим шта дохватим, а ни не знам шта је од тога материјал за предавање. Испало је да има тога, сад кад ме погурао на ту страну, ал' никад до тога није дошло, немам живаца да се гурам у те кругове и испуњавам формалне захтеве, нисам та школа. Али сам зато написао пар чланака из тога што сам радио, и то је било објављено код њега током наредних месеци, чак је канула и нека кинта. Кад сам му објашњавао фору зашто се код нас каже глодур, одговорио је да „то ми често кажу, уредник“ (you redneck).
У Еберг сам стигао по мраку, покушао нешто да сфоткам пред слетање, ал' Агфа није била дорасла томе.
После, преписка са ћалетом.
О чијем трошку се одржавају такви скупови, тј да ли ти Брекс надокнађује учињене трошкове или их сносе организатори скупа, из маркентиншких разлога ?
Њој је то реклама, тако да плаћа котизацију (и то врло рано, док још важи попуст). У ствари, из свог џепа сам дао десет долара за пиво и ваљда пар долара бакшиша, све остало је на рачун фирме - и авион, и такси до аеродрома, и котизација, и хотел. Мислим да ни организатори нису остали кратких рукава - 350 учесника пута 300-400 долара, па ти види. Хотел је, истина, испао невероватно јефтин: соба изађе око 80 долара, нађеш цимера и преполовиш цех. Поређења ради, на првом летовању је било 100 долара за ноћ (викендом 120), на другом 125, оно где смо одседали прве недеље исто око 120. Организатори нешто ухвате и од трговаца - обично се навата и нешто спонзора који приреде омањи сајам, имају штандове око велике сале за ручавање. И плус, наравно, шанк, где хотел заради.
Ја сам носио све на кратке рукаве, а тексас јакну сам понео више због џепова. Међутим, тамо је пролеће одложено за две-три недеље (види се по ситном лишћу на дрвећу) и богами сам облачио мајицу испод кошуље. У суботу је била нека грозна кишурина, није престајала до поподне, богами су зебли рукави сваки пут кад изађем на пуш паузу. Мајицу сам скинуо тек на аеродрому у повратку.
До аеродрома су нас возили у дугачким лимузинама, а и то је канда било да локална фирма која те лимузине изнајмљује увати коју кинту - а испало је мнооого јефтиније него да смо ишли таксијем.
Исто вече, имејл од Брекс, она је брже стигла кући:
И немој да се улењиш, истестирај све до у танка црева, од свега овог си ми испоручио само један билд где ниси покварио нешто што је већ радило (а онда си тај прегазио овим врљавим баш пре него што смо отишли за КС). Дакле претпостави да за сваку промену коју направиш, можеш да рачунаш да се нешто друго покварило.
Ту негде сам се и научио тестирању. Ми то никад нисмо радили како треба, кад мало боље размислим, ни код куће ни у Зиро Дистансу
Спомиње се: 09-X-2009., Агфа, ВУМ, Горана Средљевић (Го), еМПаб, Ененберг (Еберг), Зиро Дистанс (Зиро), Сесилија Роксбери (Брекс), фокс, Џо Диобалато, на енглеском
22-VIII-2026 - 23-VIII-2026