Чувени девети март, кад се некако окренула историја. Народу је дозлопиздило што се РТС претворио у фабрику мржње, што је постао чисто ратнохушкачко гласило и што увелико лаже о свим дотадашњим демонстрацијама. Тог дана је Вук Драшковић одржао свој чувени говор са терасе позоришта на Тргу, укључујући и чувено „Сви! Сви! Сви!“, радио је и водени топ, једна девојка је чак и погинула, а Бора Вашка (Јовић), тада ваљда председник председништва, је наредио да се изведу тенкови на улице у Београду.
Неким чудом, још ми није јасно откуд то и којим каналом, постојао је директан пренос. Не знам где су деца била, субота је, мора да су се играле или биле код Оме, а нас двоје смо гледали тај пренос и чудом се чудили. Већ смо били одустали од гледања самог РТСа, „тера ме да мрзим, а нећу“. Не сећам се докле је пренос трајао, видели смо само делове, биле су можда две камере све скупа, а и то само поподне. Већ предвече, ништа.
У архиви сезама не налазим много тога - оно што има онлајн је врло раштркано и баш за овај месец нема практично ничег. Међу оним што сам сам прикупио, сутрадан прво искаче виц „мењам шапку за шајкачу, шифра Трг Републике“, и ништа више. Проблем са овим годинама је што нико није могао да има иоле обимну архиву, јер су дискови били скупи и мали, вазда је понестајало простора, а и у читачу порука је постојала опција да се порука обележи као „не чувати“, па кад се утањи с простором, само кажи, копирам само необележене поруке. Вероватно сам и сам обрисао бар две трећине, ма ко ће то знати. Деведесете су рупа.
25-IV-2026 - 25-IV-2026